ISO 9001:2008
IngPro
IngPro
Спољнотрговинска робна размена Републике Србије, фебруар 2017. године
3. april 2017.




Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар–фебруар 2017. године износи:

5.108,5 милионa долара – пораст од 6,7% у односу на исти период претходне године;

4.793,2 милиона евра – пораст од 10,3% у односу на исти период претходне године.

Извезено је робе у вредности од 2.211,9 мил. долара, што чини раст од 4,9% у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 2.896,6 мил. долара, што је за 8,1% више него у истом периоду претходне године.

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 2.075,6 милиона, и то је повећање од 8,5% у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 2.717,6 милиона, што представља повећање од 11,7% у односу на исти период прошле године.

Дефицит износи 684,6 мил. долара, што чини повећање од 19,8% у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима, дефицит износи 642,0 милиона, што је повећање од 23,7% у поређењу са истим периодом претходне године.

Покривеност увоза извозом је 76,4% и мања је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 78,7%.

Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (32,6%); следи Регион Шумадије и Западне Србије (26,5%), Београдски регион (26,1%), Регион Јужне и Источне Србије (14,6%), док је око 0,2% извоза неразврстано по територијама.

Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (45,9%); следе Регион Војводине (27,7%), Регион Шумадије и Западне Србије (17,1%), Регион Јужне и Источне Србије (8,7%), док око 0,6% увоза није разврстано по територијама. Не располаже се подацима за Регион Косово и Метохија.

Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе по царинском закону могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса највећим делом спроводе Регион Војводине и Београдски регион, а то су енергенти за укупну територију Србије.

У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију – 55,2% (1.220,0 мил. долара), а следе роба за широку потрошњу – 34,9% (772,1 мил. долара) и опрема – 9,9% (219,5 мил. долара). Некласификована роба по намени износи 0,0% (0,3 мил. долара).

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију – 54,3% (1.574,3 мил. долара), а следе роба за широку потрошњу – 18,2% (527,3) и опрема – 10,2% (295,9). Некласификована роба по намени износи 17,2% (499,1 мил. долара).

У извозу су главни спољнотрговински партнери појединачно били: Италија (350,8 мил. долара), Немачка (297,3), Босна и Херцеговина (162,0), Руска Федерација (132,5) и Румунија (90,9).

У увозу су главни спољнотрговински партнери појединачно били: Немачка (367,5 мил. долара), Италија (283,0), Кина (252,2), Руска Федерација (229,9) и Мађарска (132,7).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 65,7% укупне размене.

Наш други по важности партнер јесу земље CEFTA, са којима имамо суфицит у размени од 221,8 мил. долара, који је резултат извоза углавном пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), производа од метала, као и извоза разних готових производа. Када је реч о увозу, најзаступљенији су гвожђе и челик, камени угаљ и брикети, поврће и воће, и медицински и фармацеутски производи. Извоз Србије износи 331,6, а увоз 109,8 мил. долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом је 302,0%.

Посматрано појединачно по земљама, суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама: Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Од осталих земаља истиче се и суфицит са Италијом, Бугарском, Словачком, Хрватском, Румунијом, Великом Британијом и САД. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега нафте и гаса). Следи дефицит са Немачком, Пољском (увоз делова за моторна возила), Турском, Мађарском, Белгијом и Ираком.

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају: друмска возила (230,9 мил. долара), електричне машине и апарати (201,1), поврће и воће (114,3), обојени метали (103,9) и погонске машине и уређаји (99,7). Извоз ових пет одсека чини 33,9% укупног извоза.

Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: друмска возила (237,6 мил. долара), електричне машине и апарати (150,7), нафта и нафтни деривати (150,2), медицински и фармацеутски производи (122,0) и природни гас (105,1), а њихов увоз чини 26,4% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу од 17,3%.

У фебруару 2017. године извезено је робе у вредности од 1.213,4 милиона долара, што чини повећање од 2,6% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1.579,3 милиона долара, што је повећање од 4,2% у односу на исти месец претходне године.

Изражено у еврима, извезено је робе у вредности од 1.136,1 милиона евра, што чини повећање од 6,9% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1.478,8 милиона евра, што чини повећање од 8,5% у односу на исти месец претходне године.

Рачунато у доларима, десезонирани индекс фебруар 2017/јануар 2017. године показује раст извоза за 6,3% и раст увоза за 3,9%. Рачунато у еврима, десезонирани индекс фебруар 2017/јануар 2017. године показује раст извоза за 7,1% и раст увоза за 7,8%.

Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за месец фебруар:

на листи првих 10 производа у извозу, прво место заузима извоз дизел аутомобила, снаге до 1500 cm3 (56 мил. долара); друго место припада извозу сетова проводника за авионе, возила и бродове (54 мил. долара); на трећем месту је извоз нових спољних гума за аутомобиле у вредности од 25 мил. долара; следи извоз аутомобила, дизел, преко 1500, али испод 2500 cm3 са 23 мил. долара; извоз аутомобила, паљење свећицом, преко 1000, али испод 1500 cm3, износио је такође 23 мил. долара; извоз кукуруза износио је 22 мил. долара; извоз свеже јабуке вредео је 19 мил. долара; последње место деле: рафинисани бакар, делови за седишта и смрзнуте малине, са по 18 мил. долара.

Листа првих 10 производа у увозу показује да су делови и прибор за моторна возила (68 мил. долара) наш први увозни производ. Други по значају је увоз лекова за малопродају (58 мил. долара). На трећем месту увозне листе је природни гас (48 мил. долара). Увоз сирове нафте вредео је такође 48 мил. долара. На увоз телефона за мрежу станица потрошено је 21 мил. долара. Кокс и полукокс од каменог угља увезли смо за 18 мил. долара. Увоз аутомобила, дизел, преко 1500, али испод 2500 cm3, износио је 16 мил. долара. Гасна уља смо увезли за 15 мил. долара. На увоз осталих електричних проводника, за напон <1000V, потрошено је 13 мил. долара. Последње место заузима увоз жице од рафинисаног бакра са 9 мил. долара.

 

                                                                  Саопштење за јавност Републичког      

                                                                      завода за статистику од 3. 4. 2017. године

Напомена: Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).