ISO 9001:2008
IngPro
IngPro
Спољнотрговинска робна размена Републике Србије, април 2017. године
1. jun 2017.



Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар–април 2017. године износи:

   – 11.598,7 милионa долара – пораст од 7,8% у односу на исти период претходне године;

   – 10.877,0 милиона евра – пораст од 12,5% у односу на исти период претходне године.

Извезено је робе у вредности од 5.072,5 мил. долара, што чини раст од 7,1% у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 6.526,2 мил. долара, што је за 8,3% више него у истом периоду претходне године.

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 4.756,9 милиона, и то је повећање од 11,8% у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 6.120,1 милиона, што представља повећање од 13,0% у односу на исти период прошле године.

Дефицит износи 1.453,8 мил. долара, што чини повећање од 12,7% у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима, дефицит износи 1.363,2 милион, што је повећање од 17,5% у поређењу са истим периодом претходне године.

Покривеност увоза извозом је 77,7% и мања је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 78,6%.

Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (32,9%); следи Београдски регион (26,6%), Регион Шумадије и Западне Србије (25,9%); затим Регион Јужне и Источне Србије (14,4%), а око 0,1% извоза је неразврстано по територијама.

Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (46,1%); следе Регион Војводине (27,1%), Регион Шумадије и Западне Србије (16,9%); затим Регион Јужне и Источне Србије (9,2%), а око 0,7% увоза није разврстано по територијама. Не располаже се подацима за Регион Косово и Метохија.

Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса највећим делом се обухвата у Региону Војводине и Београдском региону, а то су енергенти за укупну територију Србије.

У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију – 56,0% (2.841,1 мил. долара), а следе роба за широку потрошњу – 33,9% (1.718,7) и опрема – 10,1% (512,3). Некласификована роба по намени износи 0,0% (0,4 мил. долара).

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију – 56,1% (3.659,6 мил. долара), а следе роба за широку потрошњу – 18,7% (1.220,5) и опрема – 10,9% (708,9). Некласификована роба по намени износи 14,4% (937,3 мил. долара).

У извозу су главни спољнотрговински партнери појединачно били: Италија (778,4 мил. долара), Немачка (653,9), Босна и Херцеговина (387,7), Руска Федерација (286,1) и Румунија (251,9).

У увозу су главни спољнотрговински партнери појединачно били: Немачка (818,1 мил. долара), Италија (654,1), Руска Федерација (578,2), Кина (521,1) и Мађарска (297,0).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 64,9% укупне размене.

Наш други по важности партнер јесу земље CEFTA са којима имамо суфицит у размени од 574,7 мил. долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), гвожђа и челика, друмских возила, производа од метала, као и извоза разних готових производа. Када је реч о увозу, најзаступљенији су камени угаљ, кокс и брикети, гвожђе и челик, поврће и воће, електрична енергија. Извоз Србије износи 827,3 а увоз 252,6 мил. долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом је 327,5%.

Посматрано појединачно по земљама, суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама: Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Од осталих земаља истиче се и суфицит са Италијом, Румунијом, Бугарском, Хрватском, Словачком, Великом Британијом и Молдавијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега нафте и гаса). Следи дефицит са: Немачком, Турском, Пољском (увоз делова за моторна возила), Мађарском, Белгијом, Аустријом, Ираком, Украјином.

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају: друмска возила (623,0 мил. долара), електричне машине и апарати (436,7), житарице и производи од њих (244,5), обојени метали (240,1) и поврће и воће (231,5). Извоз ових пет одсека чини 35,0% укупног извоза.

Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: друмска возила (575,9 мил. долара), нафта и нафтни деривати (386,7), електричне машине и апарати (321,4), медицински и фармацеутски производи (237,6) и индустријске машине за општу употребу (207,0), а њихов увоз чини 26,5% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу од 14,5%.

У априлу 2017. године извезено је робе у вредности од 1.326,7 милиона долара, што чини повећање од 0,7% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1.629,6 милиона долара, што је непромењено у односу на исти месец претходне године.

Изражено у еврима, извезено је робе у вредности од 1.241,8 милиона евра, што чини повећање од 6,7% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1.525,7 милиона евра, што чини повећање од 5,9% у односу на исти месец претходне године.

Рачунато у доларима, десезонирани индекс април 2017/март 2017. године показује пад извоза за 5,2% и пад  увоза за 7,7%. Рачунато у еврима, десезонирани индекс април 2017/март 2017. године показује пад извоза за 1,7% и пад увоза за 4,4%.

Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за месец април:

- На листи првих 10 производа у извозу, прво место заузима извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове (52 мил. долара); друго место припада извозу дизел аутомобила, снаге до 1500 cm3 (50 мил. долара); на трећем месту је извоз кукуруза у вредности од 47 мил. долара; извоз топло ваљаних производа (гвожђе и нелегирани челик) у котуровима износио је 35 мил. долара; следи извоз рафинисаног бакра са 30 мил. долара; извоз аутомобила, паљење свећицом, преко 1000 али испод 1500 cm3, износио је 29 мил. долара; извоз нових спољних гума за аутомобиле износио је 25 мил. долара; следи извоз аутомобила, дизел, преко 1500 али испод 2500 cm3, са 20 мил. долара; извоз смрзнуте малине износио је такође 20 мил. долара; последње место припада извозу цигарета које садрже дуван, са 19 мил. долара.

Листа првих 10 производа у увозу показује да су делови и прибор за моторна возила (74 мил. долара) наш први увозни производ. Други по значају је увоз сирове нафте (51 мил. долара). На трећем месту увозне листе су лекови за малопродају (40 мил. долара). Увоз природног гаса вредео је 36 мил. долара. На увоз руде гвожђа, агломерисане, потрошено је 29 мил. долара. Увоз аутомобила, дизел, преко 1500 али испод 2500 cm3, износио је 26 мил. долара. Гасна уља смо увезли за 21 мил. долара. На увоз телефона за мрежу станица потрошено је 19 мил. долара. Кокс и полукокс од каменог угља увезли смо за 17 мил. долара. Последње место заузима увоз осталих електричних проводника за напон <1000V, са 14 мил. долара.

 

                   Саопштење за јавност Републичког завода за статистику од 31. 5. 2017. године

Напомена: Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).


PRIJAVA
ISSN 1820-4880