ISO 9001:2008
IngPro
IngPro
Основни налази о успешности пословања правних лица и предузетника у 2016. години
8. jun 2017.

У Агенцији за привредне регистре израђено је и објављено Саопштење о пословању привреде у Републици Србији у 2016. години. Саопштење је израђено на основу збирно обрађених података за статистичке и друге потребе за 2016. годину, као и на основу збирно обрађених редовних годишњих финансијских извештаја за 2015. годину које су привредна друштва, установе и предузетници доставили Агенцији. 

Привреда у Републици Србији је током 2016. године наставила да се креће узлазном путањом, а да је опоравак домаће економије био нешто убрзанији него претходне године, показује годишњи раст бруто домаћег производа од 2,7%, као и раст индустријске производње од 4,7%. Поправљање укупних макроекономских прилика, подржано мерама фискалне консолидације и структурних рефоми, одраз је и динамичније инвестиционе и кредитне активности, као и значајног пораста извоза (11,5%) у односу на претходну годину. Годишњу стопу инфлације која је остала на прилично ниском нивоу (1,6%), пратило је умерено слабљење националне валуте (вредност динара у односу на евро опала је за 1,5%, а у односу на долар за 5,3% на крају 2016. године у односу на крај 2015. године).

Побољшане економске прилике у земљи одразиле су се на пословање правних лица и предузетника у току 2016. године, што показују и резултати пословања које су они остварили.

У Републици Србији је на крају 2016. године привредну делатност обављало укупно 131.058 привредних друштава, а Агенцији је извештаје за статистичке и друге потребе доставило 98.991 друштво. Ти извештаји су обрађени за 97.543 друштва, на која се у просеку односи око 99,5% основних финансијских података свих друштава, и на основу обрађених података дати су основни налази о пословању домаће привреде у 2016. години.

Оживљавање српске економије започето у претходној години, настављено је нешто интензивнијим темпом током 2016. године, што је уочљиво и у резултатима привредних друштава оствареним на укупном нивоу. Привредна друштва су после негативног пословања у 2014. години (губитак од 132,6 млрд динара), током 2015. године прешла у зону профитабилности (добитак од 67,2 млрд динара), да би 2016. годину, збирно гледано, завршила са знатно већим позитивним нето резултатом, у износу од 229,3 млрд динара. При томе укупан нето добитак привредних друштава у 2016. години бележи годишњи раст од 17,5% и он износи 534,4 млрд динара, док је нето губитак, исказан на нивоу свих друштава, смањен за 21,2% у односу на претходну годину и исказан је у износу од 305,1 млрд динара. Са нето добитком је пословало укупно 57.160 привредних друштава, а са нето губитком 27.194 друштва, док нето резултат није исказало 13.189 друштава.

Значајан раст укупне профитабилности привредних друштава у 2016. години највећим делом је остварен из њихове пословне активности. Иако су привредна друштва и током низа претходних година из примарне делатности генерисала добитак, позитиван резултат остварен по том основу бележи знатно динамичнији раст (28,4%) него у протеклом периоду и он износи 515,6 млрд динара. Поред тога, додатни импулс увећању профитабилности дао је и резултат остварен по основу усклађивања вредности имовине и потраживања, отписаних потраживања и осталих активности, с обзиром на то да је тај губитак смањен за 27,6% у поређењу са претходном годином и исказан је у износу од 80,9 млрд динара. С друге стране, у прилично задуженој привреди расходи камата и благе промене девизног курса условиле су даљи раст губитака из финансирања, па је на нивоу свих привредних друштава исказан негативан резултат по основу финансирања у висини од 123,9 млрд, који је већи за 17,0% у односу на претходну годину.

Повећање броја запослених из претходне године настављено је и током 2016. године. Привредна друштва су на укупном нивоу запошљавала 1.036.057 радника, што представља годишњи раст запослености за 45.157 радника.

Посматрано према секторима, највећи позитиван нето резултат који је уједно праћен и најизраженијим растом запослености, остварен је у сектору прерађивачке индустрије. На нивоу тог сектора је после прошлогодишњег негативног резултата (24,2 млрд динара) исказан добитак у висини од 91,1 млрд динара, а број запослених повећан је за 13.662 радника, па је то и сектор који је запошљавао највећи број радника, односно укупно 319.150 запослених. Према расту броја запослених и према висини исказаног позитивног нето резултата издваја се и сектор трговине на велико и мало. У том сектору број запослених је увећан за 8.653 радника, па је укупно било 204.908 запослених, док је добитак на нивоу сектора у износу од 41,6 млрд динара нешто мањи него у претходној години (2,6%). Интензиван раст броја запослених (9.930 радника) испољен је и у сектору административних и помоћних услужних делатности, а тај сектор истовремено бележи и вишеструки годишњи раст профитабилности будући да је позитиван нето резултат увећан са 0,8 млрд динара на 3,0 млрд динара. Висока профитабилност уз раст запослености карактерише и сектор снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација и сектор стручних, научних, иновационих и техничких делатности. У сектору снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација укупан добитак од 29,5 млрд динара већи је за 113,1% од прошлогодишњег, док је број запослених порастао за 3.539 радника, па је у том сектору било запослено 42.217 радника. На нивоу сектора стручних, научних, иновационих и техничких делатности позитиван нето резултат је 2,6 пута већи у поређењу са претходном годином и износи 17,9 млрд динара, при чему је број запослених од 55.731 радника, за 3.628 повећан на годишњем нивоу. Као и претходних година, висок износ позитивног нето резултата (33,4 млрд динара) обележио је пословање сектора информисања и комуникација, а највећи годишњи раст профитабилности реализован је у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства у коме је више него четвороструким растом добитка, који је исказан у износу од 8,6 млрд динара, крунисана успешна пољопривредна сезона.

С друге стране, зону негативних резултата и даље нису успели да напусте сектор финансијских делатности и делатности осигурања, чији је губитак за 72,9% већи него претходне године и исказан је у највећем износу од 20,9 млрд динара, као ни сектор грађевинарства у коме је укупан губитак у висини од 6,1 млрд динара ипак смањен за скоро три петине у поређењу са претходном годином. Негативне резултате као и претходне године бележе и сектори пословања некретнинама (3,1 млрд динара) и услуге смештаја и исхране (2,7 млрд динара).

Позитивне тенденције су углавном присутне и код привредних друштава посматрано према величини, тако да је осим код микро привредних друштава увећана профитабилност остварена уз раст запослености. Велика привредна друштва збирно су генерисала драстично већи добитак него у претходној години, у износу од 114,5 млрд динара (у претходној години 11,1 млрд динара), при чему су број запослених увећала за 3,4%, па су пословала са укупно 305.111 радника. Средња и мала привредна друштва бележе идентичан раст броја запослених (по 6,2%), а њихови позитивни нето резултати прилично су порасли у односу на прошлогодишње (73,7% односно 66,0%) и износе 62,1 млрд динара, односно 88,1 млрд динара. Микро привредна друштва, иначе најбројнија, такође бележе увећање запослености (2,5%), с тим да су она, послујући са укупно 224.297 радника, исказала на збирном нивоу негативан нето резултат у износу од 35,4 млрд динара, односно губитак већи за 8,5% него у претходној години.

Посматрно са територијалног аспекта, најинтензивнији раст позитивних резултата и пораст броја запослених остварен је у Београдском региону. Позитиван нето резултат привредних друштава тог региона износи 133,7 млрд динара и већи је за 76,6% него у претходној години, а истовремено је број запослених на годишњем нивоу повећан за 5,7%, па је у друштвима тог региона било запослено 44,0% од укупног броја радника у свим привредним друштвима, односно 456.324 радника. Растућа профитабилност уз раст запослености обележила је и пословање привредних друштава у Региону Војводине (22,2% и 4,4% респективно), док је у Региону Шумадије и Западне Србије и Региону Јужне и Источне Србије, после прошлогодишњих негативних резултата, исказан добитак (34,2 млрд динара, односно 2,2 млрд динара), а број запослених је повећан за 3,4%, односно 3,3%.

Јавна предузећа која су дугогодишњу серију негативних резултата прекинула у 2015. години, наставила су са профитабилним пословањем и у току 2016. године. Позитиван нето резултат јавних предузећа на укупном нивоу исказан је у износу од 21,2 млрд динара и за 61,0% је већи него претходне године. Та предузећа запошљавала су укупно 120.000 радника, што је за 5.554 радника више у поређењу са претходном годином. Са нето добитком је пословало 396 јавних предузећа, са нето губитком 127 предузећа, а нето резултат није исказало 31 предузеће.

Повољнији услови пословања одразили су се и на резултате пословања предузетника, тако да је 17.098 предузетника који су имали обавезу достављања извештаја за статистичке и друге потребе, збирно исказало позитиван нето резултат у износу од 7,3 млрд динара, који је за 14,6% већи од добитка предузетника у претходној години. Такође, број запослених код предузетника, укупно 47.906 радника, повећан је за 3,7% у односу на прошлогодишњи. И код установа које обављају привредну делатност евидентни су знатно бољи резултати, тако да је на нивоу 1.231 установе исказан добитак за 62,8% већи него претходне године, у износу од 6,7 млрд динара. Број запослених у установама је порастао за 1.860 радника, тако да су оне пословале са укупно 28.844 запослена.

Повољнији пословни амбијент током 2016. године допринео је да позитивни трендови у оствареним резултатима пословања финансијских институција додатно ојачају у односу на претходне године. Све групе активних финансијских институција на збирном нивоу, осим факторинг друштава, пословале су профитабилно, а њихови позитивни резултати већи су од прошлогодишњих. У сегменту банкарства који има доминантну улогу у српском финансијском сектору, пословала је укупно 31 банка, при чему оне збирно бележе позитиван нето резултат у износу од 18,4 млрд динара, који је скоро 2,5 пута повећан у односу на прошлогодишњи. Двоструки раст профитабилности обележио је и пословање друштава за осигурање, па је у 2016. години у сектору осигурања који обухвата 23 друштва, остварен позитиван нето резултат од 5,7 млрд динара. Међутим, још израженији раст профитабилности (4,3 пута) уочен је на тржишту финансијског лизинга, где је пословало 15 давалаца, а укупан добитак износи 1,2 млрд динара. Учесници на иначе плитком и неразвијеном тржишту капитала, брокерско-дилерска друштва, бележе вишеструки раст профитабилности (6,2 пута), тако да је на нивоу 23 друштва исказан позитиван резултат у висини од 3,2 млрд динара. Број запослених у финансијским институцијама остао је скоро непромењен у поређењу са претходном годином.

У току 2016. године позитивни резултати остварени су и на нивоу непрофитног сектора. У том сектору активности је обављало укупно 46.645 институција, а извештаје за статистичке и друге потребе поднело је њих 39.998, од чега су они обрађени за 39.252 институције. Непрофитне институције су збирно оствариле нето вишак прихода над расходима у висини од 1,1 млрд динара, па је њихов укупан позитиван резултат знатно мањи (71,7%) него у претходној години. Према облику организовања, највећи позитиван резултат су исказала удружења и он на нивоу укупно 20.672 удружења износи 1,5 млрд динара, што је за 16,0% мање у поређењу са претходном годином. С друге стране, удружења, друштва и савези у области спорта бележе 3,2 пута већи негативан резултат на збирном нивоу, у износу од 0,7 млрд динара.


PRIJAVA
ISSN 1820-4880