ISO 9001:2008
IngPro
IngPro
Права запослених поводом ускршњих празника
12. april 2017.



У току месеца априла прослављају се верски празници у складу са Законом о државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник РС”, број 43/2001, 101/2007 и 92/2011 – у даљем тексту: Закон):

1) за припаднике православне вероисповести – васкршњи празници од Великог петка, 14. априла, до другог дана Васкрса, у понедељак, 17. априла;

2) за припаднике католичке и других хришћанских верских заједница – ускршњи празници од Великог петка, 14. априла, закључно са другим даном Ускрса, у понедељак, 17. априла.

У овој години поклапају се васкршњи празници по оба календара, па су за све припаднике ових верских заједница, а и за све остале грађане дани празника у петак (14. април), суботу (15. април), недељу (16. април) и понедељак (17. април).

Чланом 2. Закона утврђено је да се у Републици Србији празнују васкршњи, односно ускршњи празници почев од Великог петка закључно са другим даном Васкрса (Ускрса). Према члану 3. тог закона у ове дане не раде државни и други органи, предузећа и други облици организовања за обављање делатности или услуга, осим уколико би због прекида делатности настале штетне последице за грађане и државу, односно ако природа делатности и технологија процеса рада захтева непрекидан рад. 

Према чл. 108. и 114. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014) запослени имају право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада у дане верских празника који су нерадни дани, односно право на увећану зараду ако раде у дане тих празника. Такође, дани верских празника не рачунају се у дане годишњег одмора (члан 70. став 2. Закона о раду), односно, уколико дан празника „падне” у дане у које запослени користи  годишњи одмор, има право да му се за тај дан продужи годишњи одмор. Изузетак су празници који падају у суботу и недељу јер се при утврђивању дужине годишњег одмора радна недеља рачуна као пет радних дана.

Треба имати у виду и следећи моменат. Према тумачењу Министарства за рад и запошљавање, број 011-00-11/2001-02 од 4. 2. 2002, Васкршњи празници су, почев од Великог петка закључно са другим даном Васкрса, нерадни дани за све запослене, без обзира на верску припадност. За време одсуствовања са рада у време ових празника сви запослени имају право на накнаду зараде, односно право на увећану зараду за рад на дан тих празника. С обзиром на то да се ове године поклапају православни и католички Ускрс (Васкрс), наведено тумачење се односи на припаднике свих других вероисповести у Србији, осим за припаднике православне и католичке вероисповести – дакле, и за њих су дани од 14. до 17. априла нерадни, са правом на накнаду зараде, односно на увећање зараде.

Верски празник Ускрс, односно Васкрс празнује се од Великог петка до другог дана Ускрса (Васкрса), што значи четири дана. То значи да је, зависно од распореда радног времена за дане који су по распореду запосленима радни дани, могуће остварити право на накнаду зараде ако се не ради, односно право на увећану зараду за рад на празник ако се ради, и то за минимум два, а максимум за четири дана сваког од ових празника.

 

Право на накнаду зараде за време празника

Запосленом припада накнада зараде за дане празника који су „пали” у његове радне дане, а не припада за дане који су према његовом недељном распореду радног времена нерадни дани. Право на накнаду зараде за предстојеће ускршње празнике ће под следећим условима остварити:

1) запослени православне и католичке вероисповести, и свих других вероисповести, ко­ји ра­де у пе­то­днев­ној (по­не­де­љак–пе­так) и ше­сто­днев­ној (поне­де­љак–су­бо­та) рад­ној не­де­љи, а који у пе­так, 14. апри­ла, и у понедељак, 17. априла, неће ра­дити због вер­ског пра­зни­ка, са пра­вом на на­кна­ду за­ра­де за тај дан;

2) за­по­сле­ни православне и католичке вероисповести, и свих других вероисповести, ко­ји ра­де у пе­то­днев­ној (по­не­де­љак–пе­так) рад­ној не­де­љи, у субо­ту, 15. апри­ла, и не­де­љу, 16. априла, неће ра­дити јер има­ју не­дељ­ни одмор, па им се за те да­не не об­ра­чу­на­ва ни­ка­ква на­кна­да за­ра­де, без об­зи­ра на празник;

3) за­по­сле­ни православне и католичке вероисповести, и свих других вероисповести, ко­ји ра­де у ше­сто­днев­ној (по­не­де­љак – су­бо­та) рад­ној не­де­љи, у су­бо­ту, 15. апри­ла, ко­ја је њи­хов ре­дов­ни рад­ни дан, од­су­ству­ју са по­сла због вер­ског пра­зни­ка, са пра­вом на на­кна­ду за­ра­де за тај дан, а у не­де­љу, 16. априла, има­ју не­дељ­ни од­мор, па им се за тај дан не об­ра­чу­на­ва ни­ка­ква накнада за­ра­де.

Тре­ба има­ти у ви­ду и за­по­сле­не ко­ји ра­де у смен­ском ра­ду или у тур­ну­си­ма, па за њих за пред­сто­је­ће пра­зни­ке ва­же сле­де­ћа пра­ви­ла:

1) за­по­сле­ни свих вероисповести ко­ји ра­де у смен­ском рас­по­ре­ду рад­ног време­на, па им је недеља (16. април – верски празник) рад­ни дан, а понедељак (17. април – верски празник) дан не­дељ­ног од­мо­ра, у недељу имају пра­во да од­су­ству­ју са ра­да уз на­кна­ду за­ра­де по осно­ву пра­зни­ка, док у понедељак одсу­ству­ју са рада по осно­ву не­дељ­ног од­мо­ра, без пра­ва на на­кна­ду за­ра­де;

2) за­по­сле­ни свих вероисповести који раде у смен­ском рас­по­ре­ду рад­ног време­на, па су им петак, 14. април, и субота, 15. април, да­ни не­дељ­ног од­мо­ра, за оба да­на не оства­ру­ју ни за­ра­ду ни на­кна­ду за­ра­де, јер то ни­су њихови радни да­ни;

3) за­по­сле­ном ко­ме је рас­по­ре­дом рад­ног вре­ме­на утвр­ђен рад у тур­ну­су, право на на­кна­ду за­ра­де за да­не верског пра­зни­ка утвр­ђу­је се за­ви­сно од то­га да ли су да­ни пра­зни­ка рад­ни да­ни или да­ни не­дељ­ног од­мо­ра (ка­да су да­ни пра­зни­ка исто­вре­ме­но и да­ни не­дељ­ног од­мо­ра, за­по­сле­ни не оства­ру­је пра­во на на­кна­ду за­ра­де јер су ови да­ни пла­ће­ни кроз 40-ча­сов­ну рад­ну не­де­љу – мишље­ње Ми­ни­стар­ства за рад, бо­рач­ка и со­ци­јал­на пи­та­ња, број 120-02-75/97).

Овде је пра­ви­ло да за­по­сле­ни ко­ји ра­де у сме­на­ма, од­но­сно тур­ну­си­ма остварују пра­во на на­кна­ду за­ра­де са­мо за оне да­не пра­зни­ка ко­ји су пре­ма њихо­вом рас­по­ре­ду рад­ног вре­ме­на рад­ни да­ни, када би они ра­ди­ли да ни­је пра­зник.

Пре­ма чла­ну 114. став 1. За­ко­на о ра­ду, за од­су­ство у да­не пра­зни­ка за­по­сле­ни има пра­во на на­кна­ду за­ра­де у ви­си­ни про­сеч­не за­ра­де у прет­ход­них 12 месеци, у скла­ду са оп­штим ак­том и уго­во­ром о ра­ду. Ви­си­на на­кна­де за­ра­де се утвр­ђу­је ова­ко:

1) основ за на­кна­ду за­ра­де је про­сеч­на за­ра­да за­по­сле­ног у прет­ход­них 12 месе­ци, утвр­ђе­на у скла­ду са оп­штим ак­том и уго­во­ром о ра­ду;

2) на­кна­да за­ра­де се утвр­ђу­је та­ко што се из­нос осно­ва за на­кна­ду мно­жи са про­цен­том 100.

За државне службенике и намештенике је Законом о платама државних службеника и намештеника утврђено да државни службеник и намештеник који није радио на дан празника који је по закону нерадни дан, има право на накнаду плате у висини основне плате као да је радио.

Када су у питању запослени у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе, треба имати у виду да је у члану 37. став 3. Закона о радним односима у државним органима („Сл. гласник РС”, бр. 48/91, 66/91, 44/98 – др. закон, 49/99 – др. закон, 34/2001 – др. закон, 39/2002, 49/2005 – одлука УСРС, 79/2005 – др. закон, 81/2005 – испр. др. закона, 83/2005 – испр. др. закона и 23/2013 – одлука УС) утврђено да се плата прима и за дане празника за које је Законом предвиђено да су нерадни. То значи да запослени у овим органима и организацијама за време одсуствовања са рада у дане празника не примају накнаду плате, већ плату у висини коју би остварили да раде у месецу у коме одсуствују са рада по овом основу.

За остале буџетске кориснике – јавне службе и запослене у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе – накнада за одсуствовање на дан празника који је нерадни дан утврђује се у складу са општим прописима о раду. То значи да се утврђује у складу са чланом 114. Закона о раду.

У наредној табели дат је пример обрачуна накнаде зараде за одсуствовање у дане васкршњих празника у случају петодневне радне недеље за запослене на које се примењује Закон о раду. У примеру је извршен обрачун за запосленог коме припада право на накнаду зараде за петак (Велики петак) и понедељак (други дан Васкрса), која се обрачунава и исплаћује са зарадом за месец април. Овај запослени је у претходних 12 месеци – за период од априла 2016. до марта 2017. године – остварио просечну месечну зараду по часу рада од 300 динара, па је обрачун његових примања за месец април следећи:

 

Р. бр.

О П И С

Износ

1.

Просечна месечна зарада запосленог, остварена у претходних 12 месеци – бруто

300,00

2.

Могући фонд часова рада за месец април

160

3.

Часови проведени на раду у априлу

144

4.

Часови одсуствовања у дане васкршњих празника, петак и понедељак (8h + 8h)

16

5.

Зарада запосленог за месец април – бруто

60.000,00

6.

Накнада зараде за два дана празника – бруто (16 час. x 300 дин.)

4.800,00

7.

Укупна зарада и накнада зараде за април – бруто (р. бр. 7 + р. бр. 8)

60.480,00

 

 

Право запослених на увећану зараду за рад у дане празника

Запослени који због организације процеса рада код послодавца раде у дане ускршњих, односно васкршњих празника, имају право на зараду за време проведено на раду и на увећану зараду због рада на дан празника за још 110%, а ако се стекну услови да у те дане раде и прековремено, ноћу или у сменском раду, имају право на увећану зараду и по тим основама (члан 108. став 3. Закона о раду).

Осно­ви­цу за об­ра­чун уве­ћа­не за­ра­де чи­ни основ­на за­ра­да утвр­ђе­на за запосле­ног у скла­ду са за­ко­ном, оп­штим ак­том или уго­во­ром о ра­ду. У основну зараду која служи као основ за обрачун увећане зараде, не улазе примања по основу радног учинка, бонуси, награде, „топли оброк”, регрес, минули рад и увећана зарада по другим основама из члана 108. Закона о раду.

Увећану зараду за рад у дане празника запослени остварује зависно од тога у које дане празника је радио – да ли су то његови редовни радни дани када би радио и да није било празника и остварио зараду, или је то дан његовог недељног одмора за који не остварује зараду јер по распореду не ради.

На пример, ако запослени ради у петодневној радној недељи, могући случајеви рада и права запосленог су следећи:

1) ако запослени ради у петак и понедељак, за рад у ове дане припада му право на увећану зараду за рад на дан празника;

2) ако запослени ради у све дане Ускрса (14,15,16. и 17. април) припада му:

- за рад у петак и понедељак, увећана зарада за рад на дане празника;

- за рад у суботу, увећана зарада за прековремени рад и за рад на дан празника;

- за рад у недељу, увећање зараде за рад на дан празника и један слободан радни дан.

У другом примеру запослени који ради у дане ускршњих празника, у суботу и недељу, право на зараду и увећану зараду због рада на дан празника остварује у зависности од распореда радног времена код послодавца, и то на следећи начин:

1) Ако је петодневна радна недеља у питању (од понедељка до петка), а запослени због потребе процеса рада ради у суботу и недељу, на ускршње/васкршње празнике, када су истовремено и његови дани недељног одмора, запослени има право:

- за суботу када је према распореду радног времена његов нерадни дан, на зараду због прековременог рада за часове проведене на раду, на увећану зараду по основу прековременог рада (још 26%) и на увећану зараду због рада на дан празника (још 110%);

- за недељу када је његов дан недељног одмора, само на увећану зараду због рада на дан празника у висини од 110% основне зараде, а послодавац је обавезан да му у наредној недељи омогући да користи један дан недељног одмора.

2) Ако је шестодневна радна недеља у питању (од понедељка до суботе), запослени који због организације рада код послодавца ради у суботу и недељу, на ускршње/васкршње празнике, има право:

- за суботу када је према распореду његов радни дан, на зараду за тај дан и на увећану зараду због рада на дан празника још за 110%;

- за недељу када је његов дан недељног одмора, само на увећану зараду због рада на дан празника, а обавеза је послодавца да му у наредној недељи омогући да користи један дан недељног одмора.

3) Ако је радно време код послодавца организовано на другачији начин (рад у турнусу, дежурство и сл.) тако да дани недељног одмора запосленог не падају ни у један дан празника (били су пре празника, рецимо у среду и четвртак, или падају после празника) или запослени због организације рада ради у било који дан празника, нпр. у суботу и недељу, онда има право на зараду за те дане јер су то према распореду његови редовни радни дани, као и на увећану зараду за рад на дан празника за још 110%. У случају да овај запослени због потребе посла ради сва четири дана ускршњих празника, има право на редовну зараду за та четири дана јер су то према распореду његови радни дани, а с обзиром на то да су истовремено и дани празника, има право и на увећану зараду због рада у дане празника за још 110% за сва четири дана празника.

 

Остале напомене

У ве­зи са пред­сто­је­ћим пра­зни­ци­ма да­је­мо и следеће на­по­мен­е:

1. Уко­ли­ко у вре­ме ко­ри­шће­ња го­ди­шњег од­мо­ра пад­не вер­ски пра­зник, годишњи од­мор се про­ду­жа­ва за да­не пра­зни­ка.

2. За­по­сле­ни ко­ји због рас­по­ре­да рад­ног вре­ме­на код по­сло­дав­ца ра­ди у смена­ма, ко­ме рад у сме­ни по­чи­ње у 22 ча­са уо­чи пра­зни­ка и на­ста­вља се на пра­зник, или по­чи­ње у 22 ча­са на пра­зник и на­ста­вља се после пра­зни­ка, по­ред ре­дов­не за­ра­де има пра­во и на уве­ћа­ну за­ра­ду за рад но­ћу, из­ме­ђу 22 ча­са и 6 ча­со­ва, уве­ћа­ње за рад на пра­зник и уве­ћа­ње за рад у сме­на­ма.

3. „Принудно” плаћено одсуство по члану 116. Закона о раду не прекида се за време државних и верских празника. Наиме, за време одсуства са рада због прекида рада до кога је дошло без његове кривице (сходно чл. 116. Закона о раду), запосленом припада накнада зараде у висини од 60% просечне зараде у претходна три месеца. Ако у период овог одсуства са рада „падне” и неки од дана верских празника, овај запослени нема право на накнаду зараде сходно чл. 114. Закона о раду (100% просечне зараде у претходних 12 месеци), већ прима накнаду зараде и за те дане сходно чл. 116. Закона, тј. 60% просечне зараде у претходна три месеца. Такође, дани празника се не рачунају у број дана на које је запослени послат на плаћено одсуство, већ се за дане празника продужава плаћено одсуство.

4. Запосленом који се налази на боловању, породиљском или другим одсуствима, припада накнада зараде утврђена за конкретно одсуство и за оне радне дане у које је током тог одсуства пао празник.