ISO 9001:2008
IngPro
IngPro
Запослени по плату неће морати на суд
17. jun 2017.



Пред посланицима ускоро измене Закона о мирном решавању радних спорова. Циљ да се сви подстакну да проблеме решавају пред Републичком агенцијом

Радници у Србији више неће морати да правду због неисплаћених зарада да траже на суду, већ ће то уместо њих радити Републичка агенција за мирно решавање радних спорова. Ово је само једна од новина коју доносе измене и допуне Закона о мирном решавању радних спорова, а који ће први пут важити за све запослене, па и за оне у јавном сектору.

Нова решења су предмет јавне расправе до 20. јуна међу послодавцима, невладиним организацијама, удружењима послодаваца и представницима државних органа, а очекује се да на јесен пропис уђе и у скупштинску процедуру.

- Агенција ће убудуће имати шира овлашћења - каже Миле Радивојевић, директор Агенције. - И док је до сада наша надлежност била утврђивање обавезе за исплату зараде до износа минималца, сада ће се односити на пуну зараду и плату. То значи да су запослени морали да покрећу судски спор за исплату разлике до пуне плате.

Он сматра да то нису историјске измене закона већ је циљ да се ојача институт мирног решавања спорова. По његовим речима од 2005. године откад постоји Агенција вођено је око 14.000 предмета, а у судовима је чак 30.000 радних спорова.

Поред ове новине Нацрт предвиђа и низ других решења којима је циљ да запослене и послодавце подстакну да спорове решавају пред Републичком агенцијом, и то у поступку преговора, а не пред судом, као и да буду сигурнији у решење свог спора.

- Сада ће и државни службеници и намештеници, односно сви запослени у јавном сектору имати право да поставе питање исплате своје плате, накнаде плате и других примања - каже Радивојевић. - Предложеним изменама проширује се и надлежност Агенције на друга примања, као што су отпремнина, погребне услуге, новогодшње пакетиће за децу.

Решења из нацрта, поред ових, предвиђају и да се код колективних радних спорова проширује надлежност Агенције на утврђивање репрезентативности синдиката, као и на спорове поводом утврђивања минимума процеса рада у току штрајка. Такође би требало да се уведе обавеза миритеља да након неуспелих преговора, на захтев стране у спору, препоручи на који начин може да се реши тај спор, односно да сам донесе препоруку за решење спорних питања.

На јавној расправи могао би да се нађе и предлог синдиката да се и спорови поводом радног времена уврсте у надлежност Агенције. Поред измена Закона, у плану је доношење Етичког кодекса миритеља и арбитара као и увођење службених легитимација за њих.

МОБИНГ

Код индивидуалних радних спорова суштинска измена је то што се арбитру намеће обавеза да стране у спору током преговора наводи да постигну споразум који ће бити основ за доношење решења које задржава снагу правоснажне судске пресуде.

Када су у питању спорови поводом мобинга, пракса је показала да је споразум једини могући начин за успешно окончање спора поводом дискриминације и злостављања на раду.

Извор: novosti.rs


PRIJAVA
ISSN 1820-4880