Рок за уплату последње, четврте овогодишње рате пореза на имовину истиче у понедељак, 14. новембра. Грађанима који касне прети казна од 5.000 динара по рати.
Иако сви обвезници, по навици, рачунају да свака рата овог намета доспева 15. у месецу, и то у фебруару, мају, августу и новембру, овај пут је то дан раније. Разлог лежи у закону, који каже да се порез на имовину плаћа на три месеца, и то у року од 45 дана од дана почетка тромесечја, пишу Вечерње новости.
Када се намири и ова последња рата, укупан плаћени износ у овој години треба да буде једнак ономе разрезаном на решењу за 2016, које је на адресе грађана стизало током маја и јуна. Ипак, они који нису били ажурни, па су са уплатама појединих рата каснили, могу да рачунају на затезну камату по стопи од 14 одсто годишње.
Локалне управе јавних прихода у градовима и општинама већ су позвале и грађане и фирме да не забораве на своју обавезу. Ове године, судећи бар по подацима са локала, износи разрезаног пореза на имовину нису били значајно већи у односу на оне утврђене лањским решењима.
У граду Београду је, на пример, значајније поскупео само квадрат стана у првој, екстразони пословања и то за 14.450 динара. А управо је цена квадрата непокретности у одређеној општини први показатељ евентуалног повећања разрезаног пореза. Међутим, у главном граду је истовремено повећана и стопа амортизације, која умањује укупан износ пореза, и то са 0,8 на један одсто.
Веће износе пореза и ове године плаћали су власници станова који у њима не живе. По правилу, које важи у свакој општини, када се не поклапају адресе власника и стана за који пристиже порез – намети су већи.
Да ли ће нас у 2017. години дочекати још већи износи на пореским решењима за имовину, зависи од измена Закона о порезима на имовину, који треба да се усвоји до краја 2016. Незванично, не очекује се да дође до неког већег “удара” на кућни буџет грађана, пошто се већ усвојеним законом о финансирању локалних самоуправа није значајније “заграбило” из каса општина и градова у Србији.
Извор: Вечерње новости , Б92