Informisanost građana o sopstvenim pravima i obavezama u raspodeli gradskog ili opštinskog budžeta ključna je za unapređenje transparentnosti javnih finansija.
Ukoliko razumeju proces donošenja budžeta u svojim opštinama i gradovima građani mogu da utiču i prate kako se novac troši.
Važno je da građani imaju uvid u način donošenja i sprovođenja budžeta tokom cele godine. Taj proces je složen i čini ga više faza, od pripreme i donošenja budžeta, do same realizacije. U pripremnoj fazi izrade budžeta, lokalna samouprava treba da pozove građane da se uključe i daju predloge kako bi izglasani projekti bili rezultat zajedničkog rada.
Način da se to uradi su, na primer, ankete i javne rasprave. Aktivno učešće građana u gradovima širom Srbije doprinelo je da budu uređeni dečiji parkovi, da se izdvoji veća količina novca za razvoj lokalnih puteva, kao i da se obezbede sredstva za ugrožene kategorije stanovništva.
U fazi donošenja i izvršenja budžeta, građani više ne mogu da utiču na donete predloge, ali je uključivanje i informisanje javnosti i dalje veoma važno, jer se na taj način vrši svojevrsna javna kontrola da li je urađeno sve što je usvojeno budžetom. Važno je takođe da dokumenti koji su relevantni za budžetski proces budu dostupni javnosti, kao i da lokalne samouprave poštuju budžetski kalendar. To gradi poverenje kod građana i doprinosi da javne finansije budu transparentne, a budžetski proces predvidiv.
KO SVE MOGU BITI KORISNICI BUDŽETA GRADOVA I OPŠTINA?
Direktni korisnici su skupštine opština/grada, predsednik opštine ili gradonačelnik, opštinsko/gradsko veće, opštinske/gradske uprave ili sekretarijati, javno pravobranilaštvo.
Indirektni korisnici su ustanove koje se osnivaju na lokalnom nivou, kao što su ustanove kulture, predškolske ustanove, ustanove iz oblasti turizma, prostornog planiranja i izgradnje, mesne zajednice, itd.
Ostali korisnici su škole, domovi zdravlja, ustanove iz oblasti socijalne zaštite, javna preduzeća, sportski klubovi, udruženja građana, itd. Oni se samo delimično finansiraju iz lokalnih budžeta, a glavna sredstva dobijaju iz budžeta Republike Srbije ili sopstvenih izvora.
ŠTA JE BUDŽETSKI KALENDAR?
Prema Zakonu o budžetskom sistemu, kalendar budžeta lokalnih samouprava formalno počinje prvog dana u avgustu. Tada lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja uputstvo za pripremu nacrta budžeta budžetskim korisnicima. Taj nacrt treba da sadrži projekciju prihoda i primanja, limite za budžetske korisnike, opis lokalne politike, itd. Zakonski rok do kada budžetski korisnici mogu da dostave predlog finansijskog plana je prvi dan u septembru. U ovoj fazi, veoma je važno da predstavnici organizacija civilnog društva daju svoju reč na javnim raspravama, iako formalno one svoje projekte podnose tek kada lokalna samouprava raspiše konkurs namenjen njima.
Prva polovina septembra predviđena je za analizu predloga i pripremu Nacrta odluke o budžetu koji se dostavlja opštinskom ili gradskom veću. U drugoj polovini oktobra trebalo bi da se razmatra Nacrt i usvajaju predlozi koji se dostavljaju skupštini lokalne samouprave. Od novembra pa sve do druge polovine decembra predlog Odluke o budžetu nalazi se u nadležnosti skupštine. Poslednji korak je dostavljanje usvojenog budžeta Ministarstvu finansija Republike Srbije, a rok za to prema lokalnom budžetskom kalendaru je 25. decembar. Do sada je širom Srbije značajno unapređena efikasnost u kreiranju i upravljanju budžetima lokalnih samouprava.
Nacionalna kampanja DA se upoZNAMO, koju sprovodi UNDP uz podršku Vlade Švajcarske, u okviru projekta Unapređenje revizije na opštinskom nivou u cilju jačanja odgovornosti i efikasnosti u upravljanju javnim finansijama, nudi informacije građanima o tome zašto je važno da učestvuju i na koji način mogu da pomognu svojim predlozima u planiranju i raspodeli gradskog ili opštinskog budžeta. Više informacija o kampanji na linku.
Izvor: sajt B92