Povećanjem neoporezivog dela zarade s 15.300 na 16.300 dinara, kao i smanjenjem doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje od 0,5 odsto za poslodavce, država nastavlja da smanjuje poreze na zarade sa 62 odsto na 61.
Ministarstvo finansija sačinilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, po kojem će od Nove godine stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu zarada koju plaća poslodavac biti smanjena 0,5 odsto. Konkretno, to bi značilo da poslodavac plaća doprinose od stopi od 11,5 odsto umesto sadašnjih 12, dok bi zaposleni i dalje plaćali 12 odsto doprinosa na zaradu. Na taj način, navodi se u obrazloženju Nacrta, obezbeđuje se manje fiskalno opterećenje prihoda koje radnici ostvaruju na osnovu rada, s jedne strane, a s druge, smanjuju troškovi poslovanja za poslodavce.
U cilju podsticanja zapošljavanja, Nacrtom tog akta predlažu se i nove olakšice za poslodavce – novoosnovana privredna društva koja obavljaju inovacionu delatnost, u vidu oslobađanja od plaćanja doprinosa po osnovu zarade osnivača koji su zaposleni u tim privrednim društvima. Osim toga, predložena je olakšica za poslodavce koji zasnuju radni odnos s kvalifikovanim novozaposlenim licem i olakšice se ostvaruju kao oslobađanje od plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu zarade kvalifikovanog novozaposlenog radnika. Takođe, predlaže se uvođenje olakšica u vidu smanjenja osnovice doprinosa po osnovu zarade za novonastanjena lica koja zasnuju radni odnos s domaćim poslodavcem. Ta mera predstavlja podsticaj za zapošljavanje naših državljana koji sada rade u inostranstvu, a za kojima postoji potreba i na domaćem tržištu.
Po proceni iznetoj u Nacrtu, Ministarstvo finansija procenjuje da će po osnovu smanjenja stope doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje na teret poslodavca doći do smanjenja budžetskih prihoda od oko 9,8 milijardi dinara. Efekat na fiskalni rezultat opšte države biće negativan u iznosu od 7,5 milijardi, a smanjenje rashoda za zarade na nivou opšte države oko 2,3 milijarde. Sve to se, navodi se u obrazloženju, smatra opravdanim, imajući u vidu efekte u smislu podsticanja zapošljavanja.
Država može da podnese
Ministarstvo finansija napravilo je računicu po kojoj je moguće smanjenje obaveznih socijalnih doprinosa od 0,5 odsto, i to za poslodavce, kao i da se neoporezivi deo zarade poveća s 15.300 dinara na 16.300. Toliko smanjenje prihoda u budžet naredne godine država može da „podnese“, a svakako da će te mere biti nastavljene i u 2021. godini.
Pomenutim novim merama države tokom naredne godine do posla bi moglo doći najmanje 5.000 radnika, tim pre što se menja i Zakon o porezu na dohodak građana, gde su predviđene određene poreske olakšice za zapošljavanje. Posebnim stimulacijama, a pogotovo za poslodavca koji zaposli povratnika u Srbiju, domaće gazde imaće priliku da dođu do kvalifikovane i kvalitetne radne snage, a povlastice će trajati pet godina.
Inače, Fiskalni savet Srbije je početkom meseca ukazao na to da je s ekonomskog stanovišta prioritet smanjenje fiskalnog opterećenja zarada da bi se unapredila konkurentnost domaće radne snage i stimulisalo zapošljavanje i investiranje privrede. Taj cilj je moguće postići, naveo je FŠ, ili smanjenjem stope socijalnih doprinosa ili povećanjem neoporezivog cenzusa. Fiskalni savet je predložio da se neoporezivi cenzus poveća s 15.300 dinara na 25.000 jer bi se tako opterećenje minimalne zarade naredne godine smanjilo s 58 odsto na 53, dok bi u slučaju prosečne zarade bilo smanjeno sa 62 odsto na 60.
Izvor: sajt Dnevnik
Naslov: Redakcija