Ugovor o radu na određeno vreme, samo za oročeni posao koji treba završiti u određenom roku, zbog privremenog uvećanja obima posla, u praksi drugačije
Kada je krenula pandemija koronavirusa, kompanije su prvo bez posla počele da ostavljaju neprijavljene radnike („na crno“), na privremeno-povremenim poslovima, pa one angažovane preko raznih agencija “na lizing”, a sada i radnike sa ugovorima na određeno. Neke među ovim kompanijama su i strani investitori koji su, inače, dobili državnu pomoć da bi zaposlili radnike i započeli posao u Srbiji. Ironija je što ništa od ovoga nije prepreka da sutra dobiju novu pomoć države, u okviru upravo usvojenog paketa mera za podršku privredi.
Kako odmiče vanredno stanje, tako sve češće iz privatnih kompanija stižu priče o radnicima koji ostaju bez posla. “Na red” su, po svemu sudeći, došli zaposleni po ugovorima na određeno vreme. Kod njih se ugovor ne raskida, već se jednostavno – ne obnavlja.
Tu praksu su počele da primenjuju i neke strane kompanije koje su dobile državnu pomoć kako bi započele svoje poslovanje u Srbiji. Prema nezvaničnim podacima sindikata, u stranim kompanijama ima nekoliko desetina hiljada radnika koji rade po ugovoru na određeno vreme.
Nova uredba Vlade o ekonomskoj pomoći države privredi tokom epidemije kompanijama dozvoljava da “ostanu” bez ovih radnika na određeno vreme, ukoliko im istekne ugovor, i da svejedno dobiju državnu pomoć.
Tako, “Hačinson” u Rumi početkom aprila nije obnovio ugovor sa 81 radnikom koji je sa kompanijom imao ugovor o radu na određeno vreme (navodi Inspekcije rada), mada su informacije Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE išle i do brojke od 300 radnika.
“Norma grupa“, koja posluje u okviru Industrijske zone u Malom Bajmoku kraj Subotice, ugovore nije produžila sa stotinak radnika koji su bili po ugovoru na određeno. O tome da ne treba da dođu na posao obavešteni su telefonom, uoči uskršnjih praznika. Među njima ima onih koji su, kako je potvrđeno za Nova.rs, nekoliko godina radili za istom mašinom – prvo preko agencije za ustupanje radnika, a potom preko ugovora na određeno direktno sa poslodavcem. Na pitanja Nova.rs upućena ovoj kompaniji u petak, 10. aprila, odgovora još nema.
Govoreći o pojavi koja je sve češća, dr Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo navodi da postupanje poslodavaca nije nezakonito samo po sebi.
“Ali, pravo pitanje je – zašto je taj radnik imao ugovor o radu na određeno vreme, a ne na neodređeno? Na njega poslodavac najčešće ne može da da dobar odgovor”, kaže Reljanović za Nova.rs.
Nedostatak nadzora i volje da se primeni zakon na strane investitore, kako kaže, doveo je do toga da sada postoji veći broj ljudi sa ugovorima na određeno vreme, nego što bi trebalo da ih bude. Kako ugovori ističu, poslodavci potpuno legalno mogu da ih – ne obnove.
“Ovo je samo naplata onoga što smo ranije loše radili. Poslodavcima je dozvoljavano da drže veći broj ljudi na određeno, iako Zakon o radu to ne dozvoljava. Štaviše, preduzeća mogu da zaključe sa zaposlenima ugovor o radu na određeno vreme samo kada postoji neki oročeni posao koji treba završiti u određenom roku, zbog privremenog uvećanja obima posla i slično – u određenim situacijama kada je neki posao kratkoročan”, kaže Mario Reljanović.