Kуповна моћ становништва – потрошачка корпа за март 2017. године

 

Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, на основу података РЗС-а, објавило је на свом сајту податке о кретању куповне моћи становништва и потрошачкој корпи за март 2017. године.

Према тим подацима, куповна моћ мерена односом Просечне, односно Минималне потрошачке корпе и просечне нето зараде у марту 2017. године, већа је у односу на претходни месец захваљујући, пре свега, повећању просечне месечне нето зараде. Вредности Просечне, односно Минималне потрошачке корпе незнатно су повећане у односу на претходни месец.

1. Просечна потрошачка корпа за месец март 2017. године износила је 69.194,20 динара и већа је од Просечне потрошачке корпе из претходног месеца за 0,09% или 62,96 динара.

Минимална потрошачка корпа за март 2017. године износила је 35.962,87 динара и већа је за 0,2% или 86,35 динара у односу на Минималну потрошачку корпу из претходног месеца.     

2. Просечна месечна зарада без пореза и доприноса, исплаћена у марту 2017. године у Републици Србији, износила је 47.814 динара. У односу на просечну зараду без пореза и доприноса, исплаћену у фебруару 2017. године, номинално је већа за 1,8%, а и реално је већа за 1,6%. У односу на просечну зараду без пореза и доприноса, исплаћену у марту 2016. године, номинално је већа за 4,2%, а и реално је већа за 0,6%.

Просечна зарада без пореза и доприноса, исплаћена у периоду јануар–март 2017. године у Републици Србији, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса, исплаћену у периоду јануар–март 2016. године, номинално је већа за 4,2% и реално је већа за 1,1%.

3. За покриће Просечне потрошачке корпе у марту 2017. године било је потребно 1,45 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,75 просечне зараде.

За покриће Просечне потрошачке корпе у марту 2016. године било је потребно 1,46 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,76 просечне зараде.

4. Просечна месечна нето зарада по запосленом у Републици Србији у марту 2017. године износила је 47.814 динара.

Посматрано по градовима, натпросечну нето зараду у марту 2017. године статистика је регистровала у Београду (61.384 динара), Новом Саду (53.461 динар), Панчеву (48.936 динара) и Смедереву (48.118 динара).

Просечна месечна зарада испод просека Републике Србије у фебруару 2017. године, забележена је у Ужицу (45.710 динара), Сремској Митровици (45.551 динар), Зрењанину (44.128 динара), Суботици (43.737 динара), Крагујевцу (43.545 динара), Нишу (41.794 динара), Шапцу (41.591 динар), Краљеву (41.178 динара), Зајечару (39.986 динара), Ваљеву (38.799 динара) и Лесковцу (34.876 динара).

5. Посматрано по градовима, у марту 2017. године куповну моћ изнад просека Републике имали су Београд, Нови Сад и Смедерево. У осталим градовима који се статистички прате, просечна месечна нето зарада покрила је Минималну потрошачку корпу, али није била довољна за покриће Просечне потрошачке корпе.

6. Посматрано по делатностима, а у односу на просек нето зараде у Републици (47.814 динара) у марту 2017. године, највећу нето зараду статистика је регистровала у Рачунарском програмирању и консултантским делатностима (176.335 динара), Ваздушном саобраћају (162.468 динара) и у делатности Рекламирања и истраживања тржишта (131.447 динара).

Најнижа нето зарада регистрована је у делатности Путничких агенција, тур-оператера и резервација (21.746 динара), делатности Уклањања отпадних вода (22.666 динара) и у делатности Изнајмљивања и лизинга (23.693 динара).

 

Кретање куповне моћи становништва у Републици Србији у 2017. години