У складу са Законом о државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник РС“, бр. 43/01, 101/07 и 92/11 – у даљем тексту: Закон), у току месеца априла и маја славе се следећи празници:
1) Васкршњи празници, који су нерадни дани за све запослене у Републици, а празнују се ове године почевши од 29. априла – Великог петка па закључно с другим даном Васкрса – понедељком 2. мајем;
2) Празник рада, који се празнује 1. и 2. маја, који ове године падају у недељу и понедељак, па пошто један од дана празника пада у недељу, нерадан је и први наредан радни дан, а то је уторак, 3. мај.
Православни верници који славе Ђурђевдан – као први дан своје крсне славе – празнују овај верски празник у петак 6. маја. Подсећамо да се државни празник Дан победе (9. мај) празнује радно.
Према томе, у току месеца априла и маја, поводом наведених празника, а имајући у виду и преклапање дана празника, радно ангажовање запослених је следеће:
– 29. април, Велики петак – нерадан дан, дан плаћеног одсуства за све запослене;
– 30. април и 1. мај (субота и недеља) – дани су недељног одмора за већину запослених, а право одсуства на ове дане имају запослени којима су по распореду ово дани рада;
– 2. мај (понедељак) – дан плаћеног одсуства за све запослене по основу другог дана Васкрса и првомајских празника;
– 3. мај (уторак) – нерадан дан за све запослене, по основу „пребацивања“ дана празника који је пао у недељу;
– Ђурђевдан – 6. мај (петак), нерадан дан за запослене православне вероисповести, којима је ово крсна слава;
– Дан победе – (9. мај), празнује се радно.
У наведене нерадне дане празника не раде државни и други органи, предузећа и други облици организовања за обављање делатности или услуга. За одсуство у ове дане, запослени имају право на накнаду зараде, а за рад у тај дан, запослени остварују право на зараду и увећање зараде.
Одсуство на дан празника и право на накнаду зараде
Чланом 114. став 1. Закона о раду, утврђено је право запослених да одсуствују с рада уз право на накнаду зараде на дан празника који је нерадни дан. Право на накнаду зараде за предстојеће празнике ће се остварити под следећим условима:
1) У случају петодневне радне недеље, односно ако запослени раде од понедељка до петка, када су субота и недеља дани недељног одмора – запослени имају право на накнаду зараде за три дана празника – 29. април, 2. и 3. мај (петак, понедељак и уторак);
2) У случају шестодневне радне недеље, односно ако запослени раде од понедељка до суботе, а недеља је дан недељног одмора – запослени имају право на накнаду зараде за четири дана празника – 29. и 30. април, 2. и 3. мај (петак, субота, понедељак и уторак);
3) Ако запослени ради у сменама или у турнусу, накнаду зараде за одсуствовање у дане празника, запослени остварује само за дане који су према распореду радног времена његови радни дани (па, на пример, ако су овом запосленом сви дани празника радни, има право на накнаду зараде за све дане празника, а ако му је, на пример, 1. мај дан одмора, не остварује право на накнаду зараде за тај дан).
Према поменутој одредби члана 114. Закона, запослени за време одсуствовања с рада на дан празника који је нерадан дан, има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду. У основицу за обрачун накнаде зараде улазе сва примања која у смислу члана 105. став 3. Закона о раду чине зараду, а то су:
– исплаћена зарада по сату за ефективне сате рада у претходних 12 месеци и део зараде по основу радног учинка (стимулација, награде, бонуси);
– увећана зарада исплаћена у претходних 12 месеци по основу рада на дан празника, ноћног рада, рада у сменама, прековременог рада, минулог рада и других увећања прописаних општим актом послодавца;
– друга примања која имају карактер зараде, а која су у претходна три месеца исплаћена (топли оброк, регрес, теренски додатак, додатак за одвојени живот и друга давања запосленима која имају карактер зараде).
Имајући у виду да је основица за обрачун накнаде зараде – зарада, исплаћена накнада зараде (за време боловања, годишњег одмора, плаћеног одсуства и др.), као и сати одсуствовања за које је исплаћена накнада – не улазе у основицу.
Код обрачуна просечне зараде по сату у претходних 12 месеци, поред збира примања која имају карактер зараде, а која су исплаћена у претходних 12 месеци, неопходно је утврдити укупно остварене ефективне сате рада, а то су сати по основу редовног рада, прековременог рада, сати рада на дан празника и др.
У посебним ситуацијама:
1) Ако запослени није остварио зараду у претходних 12 месеци, зато што зарада није исплаћивана због поремећаја у пословању, елементи за накнаду зараде запосленом могу се наћи у његовом месечном обрачуну који је доставио послодавац. Наиме, према члану 121. Закона, послодавац је дужан да запосленом достави обрачун и за месец за који није извршио исплату зараде. Из тог обрачуна могу се видети елементи зараде и часови рада, па се може израчунати просечна зарада по сату у претходних 12 месеци. Дакле, обрачун се изводи по сату за претходних 12 месеци као да је зарада исплаћивана;
2) За случај када запослени није у претходних 12 месеци уопште имао зараду јер је први пут засновао радни однос или је новозапослени (дошао од другог послодавца), основица за обрачун накнаде зараде је његова уговорена основна зарада;
3) За запосленог који је у претходних 12 месеци примао накнаду зараде (дуготрајно боловање, породиљско, неплаћено одсуство и сл.) обрачун накнаде зараде за празнике се врши на основицу коју чини уговорена основна зарада (по сату) увећана за минули рад.
Према ставу Министарства рада бр. 120-01-00145/2005-02 до 21. 4. 2005. године, за непрекидно одсуство са посла због празника у два узастопна месеца, као што је ове године од 29. априла до 3. маја, основица за обрачун накнаде зараде и за април и за мај је просечна зарада за период од 12 месеци који претходе априлу, а то је период од 1. 4. 2015. године до 31. 3. 2016. године.
За државне службенике и намештенике, Законом о зарадама државних службеника и намештеника утврђено је да за дане празника у које не раде, имају право на накнаду зараде у висини основне зараде као да су радили.
Када су у питању запослени у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе, треба имати у виду да је у члану 37. став 3. Закона о радним односима у државним органима утврђено да се зарада прима и за дане празника за које је Законом предвиђено да се не раде. То значи да запослени у овим органима и организацијама за време одсуствовања с рада у дане празника не примају накнаду зараде већ зараду у висини коју би остварили да раде у месецу у коме одсуствују с рада по овом основу.
За остале буџетске кориснике – јавне службе и запослене у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе, накнада за одсуствовање на дан празника који је нерадан дан утврђује се у складу са општим прописима о раду. То значи да се утврђује у складу са чланом 114. Закона о раду.
Право запосленог који ради на дан празника
Према члану 108. Закона о раду, запослени који ради на дан празника који је по закону нерадан дан има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, а најмање 110% од основице. Другим речима, запослени, без обзира на верску припадност, за рад у дане 29. и 30. април, као и 1, 2. и 3. маја, имају право на зараду и увећање зараде за рад у те дане.
Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена у складу са законом, општим актом и уговором о раду.
У основну зараду, која служи као основ за обрачун увећане зараде, не улазе примања по основу радног учинка, бонуси, награде, „топли оброк“, регрес, минули рад и увећана зарада по другим основима из члана 108. Закона о раду. Уколико се истовремено стекну услови за увећање зараде по више основа, проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања. Практично, запосленом који ради на дан празника, а истовремено се стекну услови да је радио ноћу или прековремено, припада право на увећану зараду збирно по свим основима.
Ако се запосленом исплаћује минимална зарада, а запослени ради на дан празника, има право на увећану зараду за рад на дан празника, која се обрачунава на минималну зараду (на бруто износ минималне зараде остварене за сате рада на дан празника, примењује се проценат увећања – најмање 110%).
За запослене, кориснике буџетских средстава, основна плата која служи као основица за обрачун увећане плате (додатка на плату) по основу рада на дан празника, утврђује се множењем коефицијента утврђеног одговарајућом уредбом која се односи на одређену категорију буџетског корисника и основице за обрачун плате коју утврђује Влада Републике Србије.
Одсуство на дан крсне славе
За коришћење слободног дана по основу свог верског празника – крсна слава Ђурђевдан, запослени је дужан да о томе обавести послодавца. Односно, да би запослени могли да остваре своје право на празновање верског празника, у овом случају крсне славе, морају послодавца обавестити о томе којој верској заједници припадају и које од празника, који се у тој вери празнују, они празнују и ког датума. У том случају послодавац не може да ускрати запосленом право на одсуство у дан његовог верског празника, осим ако је присуство запосленог неопходно због организације и технологије рада. Међутим, ако запослени својом вољом ради на дан свог верског празника, неће му се за тај рад исплатити увећање плате.
Према томе, запослени, православне вероисповести, који је о томе обавестио послодавца, има право да одсуствује са посла на дан своје крсне славе Ђурђевдан, и за тај дан добија накнаду плате. Обрачун накнаде плате обавља се на исти начин као код накнаде зараде за дан државног празника.