Kуповна моћ становништва – потрошачка корпа за новембар 2017. године

 

 

800×600

< <

Министарство
спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, на основу података РЗС-а,
објавило је на свом сајту податке о кретању куповне моћи становништва и
потрошачкој корпи за новембар 2017.
године.

Према тим
подацима, куповна
моћ, мерена односом
Просечне односно Минималне потрошачке корпе и просечне нето зараде у новембру 2017.
године, већа је у односу на претходни месец, пре свега због повећања просечне
месечне нето зараде. Вредности Просечне односно Минималне потрошачке корпе
незнатно су смањене у односу на претходни месец.

1.
Просечна
потрошачка корпа за месец новембар 2017. године износила је 69.847,72
динара и мања је од Просечне потрошачке корпе из претходног месеца за
0,14% или 95,56 динара. У односу на новембар 2016. године Просечна потрошачка
корпа већа је за 2,8%.

Минимална
потрошачка корпа за новембар
2017. године износила је 36.249,06 динара и мања је за 0,33%
или 120,29 динара у односу на Минималну потрошачку корпу из претходног месеца.
У односу на новембар 2016. године Минимална потрошачка корпа већа је за 2,4%.

2.
Просечна
месечна зарада без пореза и доприноса, исплаћена у новембру 2017.
године у Републици Србији, износила је 47.575 динара. У односу на просечну
зараду без пореза и доприноса исплаћену у октобру 2017. године номинално и
реално је већа за 1,5%. У односу на просечну зараду без пореза и доприноса
исплаћену у новембру 2016. године номинално је већа за 4% и реално је већа за
1,2%.

Просечна
зарада без пореза и доприноса исплаћена у периоду јануар–новембар 2017. године
у Републици Србији, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса
исплаћену у периоду јануар–новембар 2016. године, номинално је већа за 4,1% и
реално је већа за 0,9%.

3.
За покриће Просечне потрошачке корпе у новембру
2017. године било је потребно 1,47 просечних зарада, а за покриће Минималне
корпе било је довољно 0,76 просечне зараде.

За
покриће Просечне потрошачке корпе у новембру
2016. године била је потребна 1,50 просечна зарада, а за покриће Минималне
корпе било је довољно 0,78 просечне зараде.

4.
Просечна месечна нето зарада по
запосленом у Републици Србији у новембру 2017. године износила је 47.575
динара. Посматрано по градовима, натпросечну
нето зараду у новембру 2017. године статистика је регистровала у Београду
(58.902 динара), Новом Саду (54.799 динара), Панчеву (52.566 динара), Смедереву
(49.958 динара) и Ужицу (49.145 динара).

Просечна
месечна зарада испод просека
Републике Србије у новембру 2017. године забележена је у Сремској Митровици
(45.413 динара), Зрењанину (44.506 динара), Суботици (44.121 динара), Зајечару
(43.834 динара), Крагујевцу (42.926 динара), Нишу (42.521 динара), Ваљеву
(41.817 динара), Шапцу (41.231 динара), Краљеву (40.747 динара) и Лесковцу
(36.506 динара).

5.
Посматрано по градовима, у новембру 2017. године куповну моћ изнад просека Републике имали су Београд, Нови Сад,
Смедерево, Ужице, Зајечар и Панчево. У осталим градовима који се статистички
прате, просечна месечна нето зарада покрила је Минималну потрошачку корпу, а
није била довољна за покриће Просечне потрошачке корпе.

6.
Посматрано по делатностима, а у
односу на просек нето зараде у Републици (47.575 динара), у новембру 2017.
године највећу нето зараду статистика је регистровала у делатности Ваздушног
саобраћаја (162.913 динара), у делатностима Рачунарског програмирања и у
консултантским делатностима (168.748 динара), као и у делатностима Производње
кокса и деривата нафте (127.914 динара).

Најнижа
нето зарада регистрована је у делатностима Путничких агенција, тур-

-оператера
и резервација (21.682 динара), у делатностима Кинематографске, телевизијске и
музичке продукције (23.193 динара) и у делатностима Изнајмљивања и лизинга
(24.774 динара).

 

Кретање куповне моћи становништва у Републици
Србији у 2017. години