– Мишљење Министарства државне управе и локалне самоуправе
Више органа јединица локалне самоуправе обратило се Министарству државне управе и локалне самоуправе захтевом за мишљење у вези са обрачуном и исплатом плата запослених у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе након 1. децембра 2016. године. Имајући у виду да од 1. децембра 2016. године почиње да се примењује Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник PC”, број 21/16), a у циљу отклањања евентуалних недоумица у погледу израде појединачних аката на основу овог закона и Закона о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник PC”, бр. 34/2001, 62/2006 – др. закон, 116/2008 – др. закони, 92/2011, 99/2011 – др. закон, 10/2013, 55/2013,99/2014 и 21/2016 – др. закон), односно одређивања коефицијента за обрачун и исплату плата запослених у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе,
Министарство државне управе и локалне самоуправе даје следеће мишљење о примени прописа:
„Чланом 39. став 5. Закона о систему плата запослених у јавном сектору („Службени гласник PC”, број 18/16) прописано je да право на плату и друга примања из радног односа запослени у органима, организацијама, службама и агенцијама остварују на основу прописа који су на снази до почетка примене посебних закона из ст. 1. и 2. овог члана.
Према наведеној одредби, запослени у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, органима градских општина и службама и организацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, до доношења посебног закона о платама који ће бити усклађен са Законом о систему плата запослених у јавном сектору, остварују право на плату и друга примања из радног односа на основу постојећих прописа.
Иако 1. децембра 2016. године почиње да се на права, обавезе и одговорности запослених у потпуности примењује Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник PC”, број 21/2016), овај закон не доноси промене прописа којима се уређују плате и друга примања запослених. С обзиром да се прописи који се односе на начин одређивања плате нису мењали, запослени наставља да прима плату према одредбама Закона о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник PC”, бр. 34/2001, 62/2006 – др. закон, 116/2008 – др. закони, 92/2011, 99/2011 – др. закон, 10/2013, 55/2013, 99/2014 и 21/2016 – др. закон) и Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима („Службени гласник PC”, бр. 44/2008 – пречишћен текст и 2/2012). Према нашем мишљењу, запослени, све до доношења посебног закона о платама, задржава раније одређен коефицијент према звању које je имао до почетка примене новог Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе. Ради се о задржавању „основног“ коефицијента, који се везује за звање самосталног стручног сарадника у државним органима, и додатним коефицијентима, који се везују за звања. Када су у питању додатни коефицијенти, који су раније одређени запосленом због послова које je обављао (нпр. посао дактилографа), или увећања коефицијента, која су такође била у вези са пословима које je запослени обављао (нпр. послови у вези са извршењем буџета), оба остају иста ако распоређивањем, у складу са новим актом о унутрашњој организацији и систематизацији радних места због примене новог закона, запослени настави да обавља те послове. До измене у висини плате може да дође након 1. децембра 2016. године само ако дође до промене у пословима које запослени обавља, a за које се одређује другачији додатни коефицијент, односно увећање коефицијента.
С тим у вези, мишљења смо да није потребно новим решењима утврђивати коефицијенте за запослене којима je у претходном периоду (пре 1. децембра) посебним решењем утврђен коефицијент, a наставили су да раде на истим пословима на којима су раније радили.
Ако је пре 1. децембра 2016. године, решењем којим je запослени распоређен да обавља послове одређеног радног места, утврђен и коефицијент на основу којег се одређује плата запосленог, потребно је донети ново решење којим ће се утврдити коефицијенти („основни“, додатни, увећања) на начин на који je претходно наведено. Такође, независно од тога што постоји посебно решење о коефицијенту, ново решење треба донети и када се новим распоређивањем, због промене послова које запослени обавља, мењају и додатни коефицијенти или увећања коефицијента.“