Према Закону о
државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник РС”, број
43/2001, 101/2007 и 92/2011 – у даљем тексту: Закон), православни верски празник Ускрс, празнује се почев од Великог петка, закључно са другим даном Ускрса, који се према њиховом календару ове године празнује од 6 до 9. априла 2018. године.

Према томе, запослени имају право на одсуство са рада на наведене дане Ускрса,
односно на увећање плате ако раде у неки од ових дана празника. Према
чл. 108. и 114. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005… и
113/2017), запослени имају право на накнаду плате за време одсуствовања
са рада у дане верских празника који су нерадни дани, односно право на
увећану плату ако раде у дане тих празника. Такође, дани верских
празника не рачунају се у дане годишњег одмора (члан 70. став 2. Закона о
раду), односно, уколико дан празника „падне” у дане у које запослени
користи годишњи одмор, има право да му се за тај дан продужи годишњи
одмор. 

 

Право на накнаду зараде за време празника

Запосленом припада накнада зараде за
дане празника који су „пали” у његове радне дане, а не припада за дане
који су, према његовом недељном распореду радног времена, нерадни дани.
Право на накнаду плате за предстојеће ускршње празнике оствариће
запослени ко­ји ра­де у пе­то­днев­ној
(по­не­де­љак–пе­так) и ше­сто­днев­ној (по­не­де­љак–су­бо­та) рад­ној
не­де­љи, у пе­так 6. априла и понедељак 9. априла. Такође, за­по­сле­ни
ра­де у петодневној (по­не­де­љак–пе­так)
рад­ној не­де­љи, у су­бо­ту 7. априла и недељу 8. априла не ра­де јер
има­ју не­дељ­ни од­мор, па им се за те да­не не об­ра­чу­на­ва
ни­ка­ква на­кна­да зараде, без об­зи­ра на пра­зник. Међутим,
запосле­ни ко­ји ра­де у ше­сто­днев­ној
(по­не­де­љак–су­бо­та) рад­ној не­де­љи, у су­бо­ту 7. априла, ко­ји је
њи­хов ре­дов­ни рад­ни дан, од­су­ству­ју са по­сла због вер­ског
пра­зни­ка са пра­вом на на­кна­ду плате за тај дан, а у не­де­љу 8.
априла има­ју не­дељ­ни од­мор, па им се за тај дан не об­ра­чу­на­ва
ни­ка­ква на­кна­да зараде.

Пре­ма
чла­ну 114. став 1. За­ко­на о ра­ду, за од­су­ство у да­не пра­зни­ка
запосле­ни има пра­во на на­кна­ду зараде у ви­си­ни про­сеч­не зараде у
претход­них 12 ме­се­ци, у скла­ду са оп­штим ак­том и уго­во­ром о
ра­ду. У
обрачун осно­ва за на­кна­ду за­ра­де за да­не пра­зни­ка узи­ма­ју се
са­мо ча­со­ви ра­да и оства­ре­на примања са карактером зараде за те
часове. Према томе, приликом обрачуна просечне зараде по сату у
претходних 12 месеци, поред збира примања која имају карактер зараде, а
исплаћена су у претходних 12 месеци, неопходно је утврдити укупно
остварене ефективне сате рада (редовне, прековремене, ноћне, сате рада
на дан празника).

У посебном случају, ако је запослени у
претходних 12 месеци провео на разним врстама одсуства са рада
(боловање, породиљско) или није уопште радио (што је случај код
новозапосленог радника који одсуствује са рада у првом месецу рада),
обрачун накнаде зараде обавља се на основицу коју чини уговорена основна
зарада коју би запослени примио да је радио, увећана за минули рад, ако
то право запослени има.     

OSTALE OBJAVEVIŠE OD REDAKCIJE