Саопштење Удружења банака Србије поводом пресуде Апелационог суда у Београду

Пресуда Апелационог суда у Београду од 14.12.2017. године, којом се наплата накнаде трошкова обраде кредита од стране банке оглашава ништавом и налаже туженој банци да примљени износ на име ове накнаде врати кориснику кредита, изазвала је велико интересовање како међу клијентима банака тако и међу представницима стручне јавности и медија који су се овим поводом током дана у великом броју обраћали својим пословним банкама и Удружењу банака Србије, с чим у вези се издаје следеће:

С А О П Ш Т Е Њ Е

Ништавост одредбе уговора о кредиту о наплати накнаде трошкова за обраду кредита, према доступном тексту, утврђена је само у том једном конкретном случају који се не примењује на све остале сличне случајеве. Речено потврђује и правоснажна пресуда Вишег суда у Јагодини од 05.12.2017. године у истоврсном предмету спора која пресуђује нешто потпуно супротно и потврђује право банке на наплату накнаде ових трошкова.

Одредбе закона код прописивања права банке на наплату ових трошкова су јасне. Према доступном тексту образложења пресуде, основ за ништавост предметне одредбе уговора нађен је у члану 1065. Закона о облигационим односима који уређује питање појма уговора о кредиту и у том контексту наводи камату. Међутим, већ у члану 1066. истог закона, став 2 прописује садржај уговора о кредиту и то његов износ, услове давања, коришћења и враћања кредита. Очито је да се овде предметном пресудом ствара правна несигурност код решавања ових случајева, ствара негативна клима према банкама и подстичу нереална очекивања. Све овде наведено би могло да има за последицу значајан негативан утицај на стање финансијске стабилности а тиме и привредни развој землје уколико се горе описани став прихвати као обавезујући за све случајеве истог типа.

Посебан сегмент овог питања јесте оспоравање права банкама да накнаду својих трошкова определе процентуално од висине одобреног кредита. Овакво, процентуално, одмеравање трошкова ничим није забрањено у нашој землји, засновано је на упоредној пракси земалја региона и Европе и примењује се у домаћој банкарској пракси дужи низ деценија. Према упоредној анализи тарифа накнада за обраду кредитног захтева за стамбене кредите, према расположивим подацима централних банака анализираних земаља, ситуација је следећа:

Резимирајући наведено, потребно је указати да Закон о облигационим односима препознаје услове одобрења кредита као неопходан елемент садржине уговора о кредиту, а накнада ових трошкова, свакако, представлја један од услова одобрења кредита.

Извор: сајт Удружења банака Србије