Министарка правде Нела Кубуровић изјавила је данас да је и трећа верзија Нацрта уставних амандмана подложна новим корекцијама након данашњег округлог стола, на којем представници правосудних институција, струковних удружења и цивилног друштва расправљају о предлогу текста амандмана који је израдило Министарство правде у складу са мишљењем Венецијанске комисије (ВК).
Кубуровић верује, да ће након усклађивања текста, најкасније почетком октобра Влада Србије упутити Народној скупштини иницијативу за измену Устава.
„Народна скупштина је дужна да у року од 30 дана одлучи да ли ће прихватити иницијативу или не. Ако скупштина двотрећинском већином прихвати предлог Владе, скупштински Одбор за уставна питања моћи ће да организује даље јавне дебате и да разматра текст који ће влада упутити, а који ће свакако бити усклађен и са мишљењима која будемо данас чули“, рекла је Кубуровић новинарима у паузи округлог стола.
Она је подвукла да ће Народна скупштина дати последњу реч у вези са текстом амандмана, који ће након тога ићи на референдум.
Кубуровић је рекла да верује да је трећим нацртом амандмана на Устав из 2006. године у области правосуђа, потпуно искључен утицај политике у поступку за избор судија и јавних тужилаца.
„Данас су Народна скупштина и Влада искључиво надлежне када је реч о поступку избора јавних тужилаца, Републичког јавног тужиоца, судија које се први пут бирају и бира председнике судова, а управо то је и била највећа замерка. Све препоруке су испоштоване и у предлогу амандмана који смо данас представили Народна скупштина је искључена из сваког процеса, изузев избора Врховног тужиоца“, нагласила је министарка правде.
Напоменула је да према предлогу уставних амандмана Влада више нема никакву улогу, већ да је све у надлежности независних тела – Високог савета судства и Високог савета тужилаца.
Упитана да ли ће се овим амандманима постићи независност судства, због чега су уставне реформе и покренуте, Кубуровић је оценила да „ми некако увек криво представљамо независност“.
„Независност судства значи да судија доноси одлуке у складу са Уставом и законима без утицаја неког трећег споља или од самих колега или председника суда“, навела је Кубуровић и указала да према анкетама рађеним протеклих година највећи утицај на судије долази управо из унутрашњег система, а најмањи је проценат извршне или законодавне власти.
Она сматра да су у тексту уставних амандмана испоштовани сви стандарди Савета Европе и Консултативног већа када је реч о саставу Високог савета судства (ВСС) и Високог савета тужилаца (ВСТ), напомињући да се не слаже са појединим оценама да ВК прописује минимум стандарда.
„ВК прописује стандарде, а када поредимо друге земље у окружењу и Србију, могу да кажем да Србија са овим предлогом амандмана има више стандарде од других држава у региону, зато што Народна скупштина нише не бира носиоце правосудних функција, изузев Врховног јавног тужиоца.
Према њеним речима, свуда у региону, у државама које су на истом ступњу евро интеграција, председника Врховног суда и даље бира скупштина, а влада и скупштина и даље имају велику улогу код избора тужилаца, док код нас то остаје у надлежности ВСТ.
„Мислим да ће Србија тек да успостави стандарде којих ће требати да се придржавају друге земље“, истакла је министарка.
Када је у питању изгласавање одлука у парламенту квалификованом већином и однос снага у парламенту, Кубуровић је истакла да се не сме посматрати само постојеће стање.
„Овај Устав треба да важи и за будућност тако да нико од нас не може да предвиди какав ће бити скупштински неки следећи сазив скупштине и да ли ће уопште бити лако обезбедити три петине посланика да би гласали о избору Врховног тужиоца“, навела је министарка правде.
Она је на почетку округлог стола детаљно представила решења уставних амандмана и њихову усклађеност са мишљењем Венецијанске комисије, након чега је отпочела дискусија представника и правосудних институција, струковних удружења и цивилног друштва.
Извор: www.mpravde.gov.rs