Адвокати и невладине организације и даље су у жустрој расправи – ко ће смети да пружа бесплатну правну помоћ. Од ове расправе зависи и када ће дугоочекивани Закон о бесплатној правној помоћи, који се пише већ 12 година, коначно бити усвојен.
Недавно одржана трибина у Адвокатској комори Војводине окупила је искусне и мање искусне адвокате око једне теме – бесплатна правна помоћ.
Нови, ко зна који у низу нацрта овог закона, предвиђа да и удружења могу да пружају бесплатну правну помоћ уколико имају адвокате који за њих раде. Бесплатна правна помоћ проширила се и на неке делатности јавних бележника, као и на посредовање у решавању спорова.
Бесплатну правну подршку могу да пружају и нотари, посредници, као и правни факултети, али не смеју да се баве бесплатном правном помоћи. Сви пружаоци бесплатне правне помоћи биће уписани у регистар, за рад ће одговарати Министарству правде, а адвокатура ће дисциплински одговарати према коморама адвоката. Адвокати се за пружање бесплатне правне помоћи плаћају по утврђеној тарифи коју прописује држава, а удружења из донација и пројеката.
Како јединствено тврде сви адвокати окупљени у Адвокатску комору Србије и њене огранке, удружења грађана нису довољно стручна и искусна да се баве квалитетно адвокатуром, те грађанима који њих одаберу да их бране неће бити омогућен једнак приступ правди. С друге стране, цивилном друштву није јасно због чега адвокат који ради за НВО није компетентан.
Како је на трибини у Адвокатској комори Војводине поручила чланица радне група за израду Закона о бесплатној правној помоћи Биљана Бјелетић, створио се „вештачки сукоб“ између НВО и адвокатуре по питању пружања услуга, а све суштински у вези са једним јединим чланом Устава – чланом 67. Овај члан каже да правну помоћ пружају адвокатура, као самостална и независна служба и службе правне помоћи које се оснивају у јединицама локалне самоуправе. Посебан закон треба да одреди кад је та помоћ бесплатна.
Међутим, тај закон још увек не постоји, а ако се адвокатура пита, у овом тумачењу не би ни требало да се доноси.
„Члан 67 је наша брана и ми нећемо од њега одступати. Неприхватљив нам је начин на који многи тумаче овај члан у своју корист, па тако кажу да удружењима, у суштини, Уставом није забрањено да пружају бесплатну правну помоћ. Томе заиста нема места. Нажалост, министарство је или под неким утицајем НВО сектора, или је ово политичка воља, па се сада фактичко стање са терена преноси у законски оквир, мимо устава. У расправама чујемо како адвокатура жели да задржи ексклузивитет, да полазимо од позиције монопола и да немамо разумевања према организацијама које бесплатну правну помоћ пружају деценијама“, каже Бјелетић.
Истина је да ексклузивитет у пружању бесплатне правне помоћи не постоји, јер и Закон о азилу, Закон о забрани дискриминације, Закон о парничном поступку и Закон о управном поступку предвиђају могућност да удружења пружају правну помоћ. Адвокати сматрају да се на овај начин заправо крши Устав, те да нови Закон о бесплатној правној помоћи није ни потребан.
„Евентуално прихватљиво решење за нас би било да су удружења дефинисана као пружаоци бесплатне правне помоћи у смислу састављања поднесака, иницијалних аката и то само кад се ради о дискиминаицји, повредама људских права и оним поступцима где по посебним законима могу да учествују. Говорило се да се, осим у овим наведеним законима, нигде више удружења неће спомињати као пружаоци бесплатне правне помоћи и то је требало да нам буде гаранција да ће пружање ове помоћи бити искључиво у належности адвокатуре“, наводи Бјелетић.
Међутим, пред Нову годину је изашао Нацрт закона о заштити података о личности, где се први пут предвиђа могућност подношења тужбе за накнаду штете у случају повреде права личности и, из адвокатури непознатих разлога, у једном члану се предвиђа могућност да лице коме је повређено право личности може да овласти удружење не само у заступању у погледу кривично-правне заштите, већ и у поступцима накнаде штете.
„Један од разлога зашто мисле да ће ово проћи је то што ће само адвокатура бити финансирана из буџета за пружање бесплатне правне помоћи. Међутим, нацрт закона предвиђа и финансирање путем донација и пројеката, па ће на тај начин удружења свакако моћи да буду плаћена. То није правни аргумент за нас“, навела је Биљана Бјелетић, иначе потпредседница Адвокатске коморе Војводине.
Њена колегиница, чланица УО Адвокатске коморе Србије Тања Арсић наводи да би овакво начело било корак ближе да се, у будућности, још неки акт промени и удружењима се омогући финансирање из буџета.
„Према нашем мишљењу, бесплатну правну помоћ може да пружа само онај ко је квалификован да пружа и правну помоћ. Ми сматрамо да су адвокати у оквиру цивилног сектора неквалификовани, те да би грађани били доведени у неравноправан положај. Како може у истој позицији да буде неко ко је ангажовао невладину организацију, где раде правници који нису одговорни, нису регистровани, где немате дициплинску одговорност и тамо где правну помоћ пружа адвокат? То је апсолутно неспојиво“, сматра Арсићева.
Она додаје да је Министарство правде, из неког разлога, на страни невладиних организација, а да у цивилном сектору сматрају да адвокатура нема сензибилност да се бави заштитом људских права.
„По чему су они специјалисти у својим областима? Ако ћемо да рачунамо предмете из наших адвокатских канцеларија, ми смо хиперспецијалисти. Занима ме где су они добили своје специјализације и лиценце да се баве овим послом, да ли се само позивају на деценије рада у цивилном сектору? При томе они јесу плаћени за свој рад већ сада, а називају се активистима. Наша анкета на репрезентативном узорку адвоката показује да ‘про боно’ ради огроман проценат адвоката, да пружају бесплатне правне савете, заступају странке на суду и не траже новац. Ово више него довољно говори колико радимо про боно“, тврди Тања Арсић.
Биљана Бјелетић и Тања Арсић оцениле су да је један од најгласнијих заговарача права удружења Милан Антонијевић, председник Комитета правника за људска права Yуцом. Оне су оцениле и недавну промоцију водича за самозаступање грађана, а који је израдио Yуцом, као невероватну, оцењујући да је врло упитно како неко може да препоручује самозаступање.
Милан Антонијевић каже за 021 да није изненађен оваквим ставовима адвокатуре и додаје да су ти ставови, у најмању руку, бесмислени. Како додаје, адвокатура води кампању против цивилног сектора у борби да одржи свој монопол на тржишту, па чак и кад су у питању људска права. При томе, потреба за бесплатном правном помоћи је огромна и адвокатура је, како наводи, одговорна за ову саботажу доношења закона.
„Ако се организација 20 година бави заштитом људских права, заиста не могу да верујем да било ко од адвоката покушава да претвори то у нешто приватно. Ми овде говоримо о грађанима којима је потребна ова помоћ, као и о законима који нам већ дозвољавају да се бавимо овим делатностима. Адвокати заиста морају да схвате да је ово 21. век и да се сада буде ‘на погрешно звоно’. Организације цивилног друштва могу да се баве заступањем и пред Међународним судом за људска права у Стразбуру, због чега сада губимо енергију на ове преговоре и компромисе? Чак нам оваква мишљења поменути адвокати не износе ‘у лице’, у оквиру радне групе, на расправама где смо присутни, већ о нама говоре иза затворених врата“, пита Антонијевић.
Он, како каже за 021, не разуме како се адвокатура осећа угроженом у позицији у којој ће једина добијати новац од државе за пружање бесплатне правне помоћи.
„Очигледно је да им је та накнада једина битна, али због чега угрожавати друге чиниоце? Ми, као цивилни сектор, немамо никакав материјални интерес у овој причи, а при томе тренутно немамо ниједан пројекат који се тиче заштите људских права. Не морам посебно да објашњавам да је невероватно поредити квалификације и стручност адвоката – апсолутно смо једнаки, без обзира на то да ли је неко прешао да ради класичну адвокатуру или да ради у цивилном сектору“, наводи Антонијевић.
На закључак адвоката да ће доношење оваквог закона створити услов да се формира на хиљаде нових удружења које се баве пружањем бесплатне правне помоћи, Антонијевић каже да постоје опције.
„Нацртом је предвиђена контрола пружања услуга и квалитета, а странка сигурно неће одабрати организацију у којој су нестручни људи. Такође, увек постоји и могућност подизања тужбе против организације која није пружила адекватну помоћ“, наводи Антонијевић.
Адвокати на трибини Адвокатске коморе Војвоине су изнели искуства колега, а којима се већ неко време јављају странке које су у пружању правне помоћи оштетиле организације цивилног сектора. Како кажу, број оштећенх грађана константно расте.
Дебата у вези са Нацртом закона о бесплатној правној помоћи неће моћи још дуго да траје, јер је доношење оваквог прописа кључно за наставак преговора са Европском унијом. Сви досадашњи рокови су пробијени, а оптимисти сматрају да ће закон коначно бити донет ове године.
Међутим, да је струка спремна да врши притисак на Министарство како би оно одустало од подршке удружењима показује и став Биљане Бјелетић, која је поручила да је, без прецизирања временског оквира, „адвокатура зрела за штрајк упозорења“.
Извор: сајт 021, аутор: Горица Николин