Адвокатска комора Србије (АКС) поднела је Уставном суду Иницијативу за оцену уставности Закона о заштити конкуренције и свих повезаних подзаконских аката, саопштила је АКС.
Заједно са Иницијативом коју је поднела Адвокатска комора Србије, поднет је и захтев за прекид поступка који против АКС води Комисија за заштиту конкуренције.
Почетком месеца Адвокатска канцеларија „Гецић“, Удружење за заштиту уставности и законитости (УЗУЗ) и Комитет правника за људских права (YUКОМ), поднели су иницијативу за оцену уставности Закона о заштити конкуренције и предложили доношење новог, који би, како траже, био у складу са Уставом и Европском конвенцијом о људским правима, али и у интересу привреде, произвођача и потрошача. Најпрестижнији сајт о праву конкуренције у Европи „Chilling competition“ објавио је чланак о најновијим иницијативама из области права конкуренције у Србији и на Балкану, у којем оцењују да је реч о иницијативама које, како наводе, тренутно пуне насловне стране медија на Балкану, али су истовремено изазов за организације за људска права.
„Током маја 2017. Комисија је спровела рекордан број ненајављених увиђаја и покренула изненађујуће велики број поступака. Све ово се десило у року од само неколико дана пре ступања на снагу новог Закона о општем управном поступку, 1. јуна 2017. године“, објашњава аутор текста на сајту „Chilling competition“. Подсећа да је у априлу ове године Комисија за заштиту конкуренције Србије најавила да ће након јавне расправе предложити нови закон о заштити „такмичења на тржишту“ којим би се допунили прописи из 2009. који су, иначе 2013. године, већ усклађивани са ЕУ директивама. Иницијатива правника у Србији, кажу, суштински преиспитује уставност система заштите конкуренције на основу критеријума прописаних пресудом у „случају Менарини“ као и другим пресудама Суда у Стразбуру.
Правници оцењују да је апсурдно решење у актуелном закону према којем Комисија за заштиту конкуренције има могућност да као државни орган сама води казнене поступке и да мимо суда изриче милионске казне приватним и државним предузећима. Они примећују и да Комисија то чини без усмених расправа и без судског надзора и то до другог степена на суду, што називају – правним апсурдом. Привредна комора Србије (ПКС) покренула је такође, раније, независну иницијативу те тражила од привредника да јој доставе предлоге за израду новог законског оквира и предложила такозвани, Аустријски модел Закона о заштити конкуренције.
Закон о заштити конкуренције је према оцени Адвокатске канцеларије „Гецић“ у супротности са Уставом, са праксом Уставног суда, Европског суда за људска права и у супротности са европском Конвенцијом о људским правима и слободама, чији је Србија, истакли су, потписник. Жалбе привредника и стручне јавности на досадашњи рад Комисије односе се између осталог и на то да Комисија изриче високе казне, и да оне иду и до 10 одсто годишњег консолидованог промета једне фирме. Према важећем Кривичном закону, за правна лица казна може бити максимално 500 милиона динара, док Комисија, као не судски орган, има овлашћење да изриче казне које могу вишеструко премашити тај максимум, објашњавају правници.
Високе казне које Комисија изриче, према мишљењу УЗУЗ-а, превазилазе општи максимум који је установљен у Србији и у супротности су са јединством правног поретка које промовише Устав. Правници наводе и да је посебно забрињавајуће што Комисија по садашњим правилима може да упадне у просторије било ког предузећа без налога суда, заплени рачунаре и документацију, те наложи да јој се достави приватна преписка. У УЗУЗ-у објашњавају и да Комисија за заштиту конкуренције сама, без законске основе прописује висину такси за предузећа.
Истичу да закони у било ком поступку, било где у свету, дозвољавају да у „расправи“ две стране, туженог и браниоца, учествује и трећа, непристрасна страна, суд, којег овде, кажу, нема.
Из YUКОМ-а поручују да подржавају иницијативу за оцену уставности Закона о заштити конкуренције, јер сматрају да садашњи закон није усклађен са основним правима која су гарантована Уставом Србије али и са европским стандардима.
Вања Бајовић, доцент Правног факултета у Београду, рекла је да су казне које Комисија за заштиту конкуренције изриче много веће него што су оне које могу да се изрекну у кривичном поступку.
Извор: Тањуг