Анкета о радној снази, II квартал 2017. године

800×600

У
свом Саопштењу за јавност, бр. 242/2017 од 31. 8. 2017. године, Републички завод за статистику је објавио упоредне податке
о радној снази за II квартал 2017. године (у даљем тексту: Анкета).

У другом кварталу 2017. године
забележен је највећи број запослених (2.881.000) и најмањи број незапослених
(384.100) у периоду 2014–2017. године, за који постоји упоредива серија
података из Анкете, због чега су и стопе активности (54,5%) и запослености
(48,1%) највише, а стопа незапослености најнижа (11,8%) у посматраном периоду.

800×600

У поређењу са првим кварталом текуће
године, у другом кварталу је забележено знатно смањење контингента неактивног
(за 167.000 лица) и незапосленог становништва (за 68.800 лица) у корист
запослености, која је повећана за 228.800, од чега је 95.000 новозапослених
лица у формалном, а 133.800 у неформалном сектору. Више од половине
новозапослених лица запослење је пронашло у пољопривредним делатностима[1].
Запосленост је повећана искључиво код лица са нижим и средњим нивоом
образовања, док је број запослених са високим образовањем смањен.

У поређењу са другим кварталом прошле
године, контингент активног становништва није се битно променио, али је унутар
тог контингента дошло до смањења незапослености за 111.400 у корист
запослености, која је у том периоду повећана за 119.400, и то првенствено у
формалном сектору, у делатности прерађивачке индустрије, што је у складу са
кретањем регистроване запослености из Централног регистра обавезног социјалног
осигурања (ЦРОСО). Неформална запосленост се није битно мењала у односу на исти
период прошле године.

Половину новозапослених у периоду II
квартал 2016 – II квартал 2017. године чине лица старија од 55 година, док је
незапосленост у највећој мери смањена у категорији 35–54. године старости, за
57.500 лица, што се одразило на повећање запослености у тој старосној
категорији.

У истом периоду (II квартал 2016 – II
квартал 2017) стопа незапослености код најмлађе радно способне популације,
старости 15–24. године, смањена је за 7,3 процентна поена (п. п.), али не као
последица повећања запослености, већ услед смањења укупне популације овог
узраста, што је резултирало опадањем броја незапослених. Удео младих који нити
раде нити су у било каквом систему образовања, у укупној популацији старости
15–24. године (тзв. NEET стопа), мањи је за 1,9 п. п. у односу на исти период
прошле године и сада износи 15,3%.

 

Табела 1. Основни показатељи кретања на тржишту
рада, II квартал 2017.

 

За разлику од Анкете која бележи
велики раст запослености како у односу на претходни квартал (за 228.000 лица),
тако и у односу на исти квартал претходне године (за 119.400 лица), ЦРОСО
показује доста умеренији раст запослености у наведеном периоду. Разлика потиче,
поред осталих разлога[2],
и отуда што дефиниција формалне запослености из Анкете подразумева постојање
писменог или усменог уговора о раду између послодавца и запосленог, али не и
остваривање права запосленог на здравствено осигурање. Према „строгој”
дефиницији формалне запослености из Анкете која, поред уговора о раду,
подразумева и обавезно здравствено осигурање запосленог и самим тим више
одговара дефиницији регистроване запослености из ЦРОСО, број формално
запослених у другом кварталу 2017. године износи 2.023.400, што је за 219.600
мање од броја формално запослених лица, који се редовно објављује у Анкети.

Док Истраживање о регистрованој
запослености бележи релативно стабилно повећање регистрованог броја радних
места, Анкета бележи сваки облик запослења и у формалном и у неформалном
сектору, не узимајући у обзир ни квалитет ни постојаност тих „послова”.
Најновији подаци из Анкете потврђују растући тренд нестабилне, нископродуктивне
и неквалитетне запослености:

1. Од укупног повећања запослености за
228.000 у односу на први квартал 2017. године, 122.000 новозапослених лица
запослење је пронашло у пољопривредним делатностима.

2. Половину новозапослених у односу на
први квартал чине старији од 55 година.

3. Готово четвртина запослености (22,1%) je у
неформалном сектору.

4. Број запослених радника који посао
обављају на одређено време, сезонски или повремено, повећан је за 56.700 у
односу на претходни квартал, тако да сада њихов удео у укупном броју запослених
радника износи 22,7%.

5. Поред 637.900 неформално запослених,
још 219.600 формално запослених не остварује право на здравствено осигурање.
Заједно, они представљају око 37% од укупног броја запослених.

6. Скоро четвртину запослености (23,4%)
чини запосленост у пољопривредним делатностима.

 

Имајући у виду све наведено, намеће се
закључак да је неопходно сачекати завршетак сезоне пољопривредних радова да би
се могло утврдити до које мере је смањење незапослености, односно повећање
запослености забележено у другом кварталу – стабилно.      

Стопа активности за становништво старости 15 и више година износи 54,5%,
при чему је стопа активности код мушкараца 62,5%, а код жена 47,1%. Највећа
стопа активности је у Београдском региону (56,4%) и у Региону Шумадије и Западне Србије
(55,7%). У Региону Јужне и Источне Србије ова стопа износи 53,1%, а најнижу
вредност има у Региону Војводине (52,8%).

Стопа запослености за становништво старости 15 и више година износи 48,1%,
при чему је стопа запослености код мушкараца 55,6%, а код жена 41,1%. Највећа
стопа запослености је у Београдском региону (49,6%), а затим у Региону Шумадије
и Западне Србије (49,1%). У Региону Војводине ова стопа износи 47,5%, а најнижу
вредност има у Региону Јужне и Источне Србије (46,0%).

Стопа неформалне запослености виша је за 3,1 п. п. у односу на претходни
квартал, а нижа у односу на исти квартал претходне године за 0,6 п. п. Ова
стопа на нивоу свих делатности износи 22,1%, при чему две трећине неформалног
сектора чини запосленост у пољопривредним делатностима.

Стопа незапослености за становништво старости 15 и више година износи 11,8%, и то 11,0% за мушко и 12,7% за женско
становништво. Посматрано
по регионима, ова стопа је
највећа у Региону Јужне и Источне Србије (13,3%). У Београдском
региону она износи 12,1%, а у Региону Шумадије и Западне Србије 11,8%. Стопа
незапослености је најмања у Региону Војводине (10,2%).

 

Напомена: Анкета
о радној снази је најобухватнији и једини међународно упоредиви инструмент за
праћење кретања на тржишту рада. Њом се региструју демографске и социоекономске
карактеристике становништва старијег од 15 година. Главни циљ овог истраживања
јесте оцењивање обима радне снаге, тј. запосленог и незапосленог становништва,
при чему се под запосленошћу подразумева рад како у формалном, тако и у
неформалном сектору.

Анкетом је било обухваћено
око 14.769 домаћинстава, од чега је анкетирано 11.493 домаћинства, тј. 27.593
лица старости 15 и више година. Према дефиницијама из Анкете:

– Радну снагу (активно становништво) чине сва запослена и незапослена лица старости 15 и више
година.

– Стопа активности представља удео активног становништва у укупном становништву старом 15 и
више година.

– Стопа запослености представља удео запослених лица у укупном становништву
старом 15 и више година.

– Стопа незапослености представља удео незапослених лица у активном
становништву.

– Стопа неформалне запослености представља удео лица запослених у нерегистрованим фирмама и у регистрованим
фирмама, али без формалног уговора o раду, као и помажућих чланова домаћинства у укупној
запослености.      

 

< < < <