У свом саопштењу за јавност бр. 232 од 31. 8. 2018. године Републички завод за статистику објавио је упоредне податке о радној снази за II квартал 2018. године (у даљем тексту: Анкета).
Према тим подацима, у другом кварталу 2018. године број запослених достигао је 2.896.800, а број незапослених 391.600. Стопа запослености на нивоу од 48,6% највиша је у периоду 2014–2018. године (за који постоји упоредива серија података). Стопа активности износила је 55,2%, а стопа незапослености 11,9%.
Граф. 1. Кретање стопе запослености/незапослености становништва старости 15 и више год. 2014‒2018. (%)
Стопа активности становништва старог 15 и више година износила је 55,2%, при чему је стопа активности код мушкараца 63,6%, а код жена 47,3%. Највећа стопа активности била је у Београдском региону (57,2%) и у Региону Шумадије и Западне Србије (56,2%). У Региону Јужне и Источне Србије ова стопа износила је 53,7%, док је најнижу вредност имала у Региону Војводине (53,5%).
Стопа запослености становништва старости 15 и више година износила је 48,6%, при чему је стопа запослености код мушкараца 56,4%, а код жена 41,4%. Највећа стопа запослености била је у Београдском региону (51,5%) и у Региону Шумадије и Западне Србије (49,1%). У Региону Војводине ова стопа износила је 48,1%, а најнижу вредност имала је у Региону Јужне и Источне Србије (45,3%).
Стопа неформалне запослености на нивоу свих делатности износила је 21,0%, при чему готово 60% неформалног сектора чини запосленост у пољопривредним делатностима[1].
Стопа незапослености становништва старости 15 и више година износила је 11,9%, и то 11,3% за мушко и 12,6% за женско становништво. Посматрано по регионима, ова стопа је била највећа у Региону Јужне и Источне Србије (15,6%). У Региону Шумадије и Западне Србије она је износила 12,6%, а у Београдском региону 10,1%. Стопа незапослености била је најмања у Региону Војводине (10,0%).
Поређење са истим периодом прошле године
У односу на други квартал 2017. године, на нивоу укупне популације није дошло до статистички значајне промене у броју запослених и незапослених, што се не може рећи и за регионални ниво. Наиме, у Београдском региону и Региону Војводине у наведеном периоду дошло је до раста запослености (за 28.200 и 6.700 респективно), уз истовремено смањење незапослености, док је ситуација била потпуно другачија у преостала два региона – Региону Јужне и Источне Србије и Региону Шумадије и Западне Србије, у којима је у истом периоду запосленост опала, а незапосленост порасла.
Премда је број запослених на укупном нивоу остао готово непромењен, запосленост популације са нижим нивоом образовања је смањена (за 33.500) у корист раста запослености високо образоване популације (за 41.200).
Број формално запослених порастао је за 46.600, при чему је формална запосленост у пољопривреди смањена за 37.400, а ван пољопривреде повећана за 84.000, и то највише у прерађивачкој индустрији. Поређења ради, регистрована запосленост без пољопривреде је, према евиденцији Централног регистра обавезног социјалног осигурања, у истом периоду порасла за 71.200, такође највише у прерађивачкој индустрији.
Број неформално запослених мањи је за 30.800, услед чега је стопа неформалне запослености смањена за 1,2 процентних поена.
Слично укупној популацији, ни код младих (15–24) није било битнијих промена статуса на тржишту рада у односу на други квартал прошле године.
Методолошка објашњења
Анкета о радној снази представља најобухватнији и једини међународно упоредиви инструмент за праћење кретања на тржишту рада, којим се региструју демографске и социоекономске карактеристике становништва старијег од 15 година.
Главни циљ Aнкете је оцењивање обима радне снаге, тј. запосленог и незапосленог становништва, при чему се под запосленошћу подразумева рад и у формалном и у неформалном сектору.
Поред тога, ово истраживање се бави карактеристикама запослености (професионалним статусом запослених лица, њиховом делатношћу, занимањем, правима која остварују на послу) и незапослености (стеченим образовањем, дужином тражења посла, претходним радним искуством), као и карактеристикама неактивног становништва ‒ њиховим образовањем, старошћу, извором прихода и спремношћу да се укључе на тржиште рада.
Активно становништво (радну снагу) чине сва запослена и незапослена лица стара 15 и више година.
Стопа активности (учешћа радне снаге) представља удео активног становништва у укупном становништву старом 15 и више година.
Лица која су најмање један сат у посматраној седмици обављала неки плаћени посао (у новцу или натури), као и лица која су имала запослење, али која су у тој седмици била одсутна са посла (уз гаранцију повратка), сматрају се запосленим лицима.
Стопа запослености представља удео запослених у укупном становништву старом 15 и више година.
Неформалном запосленошћу сматра се рад у нерегистрованим предузећима, рад у регистрованим предузећима без уговора о раду, као и рад помажућих чланова домаћинства.
Стопа неформалне запослености представља удео неформално запослених у укупној запослености.
Незапослена лица су она лица која нису обављала ниједан плаћени посао у посматраној седмици, активно су тражила посао током четири седмице које су претходиле посматраној седмици и у могућности су да почну да раде у року од две седмице након истека посматране седмице.
Стопа незапослености представља удео незапослених у радној снази (запослени и незапослени) старости 15 и више година.
Стопа дугорочне незапослености представља удео лица незапослених дуже од годину дана у радној снази (запослени и незапослени) старости 15 и више година.
Стопа NEET подразумева учешће лица старости 15–24 године која нису запослена, нису на школовању, нити су на обуци у укупној популацији тог узраста.
Неактивно становништво чине сва лица стара 15 и више година која нису сврстана у запослено или незапослено становништво. У неактивна лица спадају студенти, пензионери, лица која обављају кућне послове, као и остала лица која у посматраној седмици нису обављала ниједан плаћени посао, нису активно тражила посао или нису била у могућности да почну да раде у року од две седмице након истека посматране седмице.
Стопа неактивности представља удео неактивног становништва у укупном становништву старом 15 и више година.
Напомена: Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).
[1] Цео сектор делатности Пољопривреда, шумарство и рибарство и део сектора Делатност домаћинства која производе робу и услуге који се односи на пољопривредне активности.