Анкета о радној снази, III квартал 2017. године

 

 

<

800×600
< <

У
свом Саопштењу за јавност, бр. 322/2017 од 30. 11. 2017. године, Републички
завод за статистику објавио је упоредне податке о радној снази за III квартал
2017. године (у даљем тексту: Анкета).

У III кварталу 2017. године стопа запослености
популације старости 15 и више година износи 48,2%, стопа незапослености 12,9%,
а стопа неактивности рекордно ниских 44,7%.

Граф. 1. Кретање стопе
запослености/незапослености становништва старости 15 и више год.,
2014‒2017. (%)

Стопа
активности становништва старости 15 и више година износи 55,3%, при чему је
стопа активности код мушкараца 63,5%, а код жена 47,8%. Највећа стопа
активности је у Региону Шумадије и Западне Србије (57,0%) и у Београдском
региону (56,7%). У Региону Војводине ова стопа износи 54,0%, а најнижу вредност
има у Региону Јужне и Источне Србије (53,4%).

Стопа
запослености становништва старости 15 и више година износи 48,2%, при чему је
стопа запослености код мушкараца 55,8%, а код жена 41,1%. Највећа стопа
запослености је у Региону Шумадије и Западне Србије (49,7%), затим у
Београдском региону (49,0%). У Региону Војводине ова стопа износи 47,7%, а
најнижу вредност има у Региону Јужне и Источне Србије (45,9%).

Стопа
неформалне запослености на нивоу свих делатности износи 21,8%, при чему
готово две трећине неформалног сектора чини запосленост у пољопривредним
делатностима.

Стопа
незапослености становништва старости 15 и више година износи
12,9%, и то 12,0% за мушко и 14,0%
за женско становништво. Посматрано по регионима, ова стопа је највећа у Региону
Јужне и Источне Србије (14,1%). У Београдском региону она износи 13,6%, а у
Региону Шумадије и Западне Србије 12,7%. Стопа незапослености је најмања у
Региону Војводине (11,7%).

У
односу на претходни квартал, број запослених старости 15 и више година остао
је непромењен.

Истовремено је код становништва старости од 35 до
64 године дошло до преливања из статуса неактивних у статус незапослених. Број
неактивних је смањен за 52.100, а број незапослених повећан је за 44.100, што
је резултирало смањењем стопе неактивности на 44,7% и повећањем стопе
незапослености на 12,9%.

Иако је број запослених на укупном нивоу
непромењен, запосленост младих (15–24 год.) већа је за 20.800. Самим тим, стопа
запослености младих већа је за 2,9 п. п., и сада износи 23,7%.

У
односу на исти квартал прошле године, број запослених лица старости 15 и више година
већи је за 67.900, а број незапослених лица тог узраста мањи је за 21.900.
Такво кретање запослености и незапослености довело је до повећања стопе
запослености за 1,4 п. п. и смањења стопе незапослености за 0,9 п. п.
Незапосленост је првенствено смањена код популације старости од 25 до 34
године, док је код популације старије од 55 година повећана. Стопа дугорочне
незапослености смањена је за 1,3 п. п., и сада износи 7,7%.

За разлику од неформалне запослености која је
смањена за 49.000, број формално запослених лица старости 15 и више година
повећан је за 117.000, највише у прерађивачкој индустрији и стручним, научним и
техничким делатностима.

Неформална запосленост, која, према дефиницији
примењеној у Анкети, обухвата самозапослена лица у нерегистрованим пословним
субјектима, запослене раднике без писменог уговора о раду, као и помажуће
чланове у породичном послу, у истом периоду је смањена за 49.000, што је довело
до смањења стопе неформалне запослености за 2,3 п. п., тако да она сада износи
21,8%.

Поред 628.400 неформално запослених, још 207.000
(формално) запослених лица не остварује ни право на здравствено осигурање ни
право на пензијско осигурање. Уколико би се и та лица сматрала неформално
запосленим, у складу са генералним препорукама Међународне организације рада (будући да
не постоји званична дефиниција неформалне запослености), број неформално
запослених био би 835.400, а стопа неформалне запослености 29%.

Код младих (15–24 год.) није било битних промена
у броју запослених и незапослених, али је, услед негативних демографских трендова,
дошло до смањења неактивног, односно укупног становништва тог узраста, што је
довело до повећања стопа запослености и незапослености младих за 1,3 односно
0,4 п. п. респективно. Стопа запослености младих сада износи 23,7%, а стопа
незапослености 28,8%. У укупној популацији узраста од 15 до 24 године, удео
младих који нити раде нити су у систему образовања, тзв. NЕЕТ стопа, смањен је
за 1,1 п. п., и сада износи 17,1%.

 

Табела 1. Основни показатељи кретања на
тржишту рада, III квартал
2017.

 

Напомене:

Анкета
о радној снази је најобухватнији и једини међународно упоредиви инструмент за
праћење кретања на тржишту рада. Њом се региструју демографске и социоекономске
карактеристике становништва старијег од 15 година. Главни циљ овог истраживања
јесте оцењивање обима радне снаге, тј. запосленог и незапосленог становништва,
при чему се под запосленошћу подразумева рад како у формалном тако и у
неформалном сектору.

Анкетом
је било обухваћено око 15.202 домаћинства, од чега је анкетирано 11.883
домаћинства, тј. 28.213 лица старости 15 и више година.

Према дефиницијама из Анкете:

 

– Радну снагу (активно становништво) чине сва запослена и незапослена лица старости
15 и више година.

– Стопа активности представља удео радне снаге у укупном
становништву старом 15 и више година.

– Стопа запослености представља удео запослених лица у укупном
становништву старом 15 и више година.

– Стопа незапослености представља удео незапослених лица у радној
снази.

– Стопа неформалне запослености представља удео неформално запослених лица у
укупној запослености.