У Саопштењу за јавност бр. 047/2017 од 28. 2. 2017. године Републички завод за статистику (РЗС) објавио је упоредне податке о радној снази за IV квартал 2016. године.
Према резултатима Анкете о радној снази у четвртом кварталу 2016. године дошло је до смањења запослености (за 82.600) и незапослености (за 40.300) у односу на претходни квартал, с тим што је на смањење укупне запослености утицало смањење неформалне запослености (за 106.700), првенствено у пољопривреди услед смањеног обима сезонских радова у посматраном периоду године, док се формална запосленост повећала (за 24.200), нарочито у прерађивачкој индустрији. Оцењени број формално запослених лица је достигао 2.160.700, док број неформално запослених лица износи 570.700, од којих је 2/3 лица (374.900) ангажовано у пољопривреди.
Резултат оваквог кретања запослености и незапослености је с једне стране рекордно ниска стопа незапослености (13,0%), а с друге стране повећање контингента неактивног становништва (за 114.000), којем поред пензионера, ђака и студената припадају и неактивна лица која желе и у могућности су да почну да раде иако не траже посао активно (због чега не припадају категорији незапослених), а чији број је за 50.100 већи у односу на претходни квартал и сада износи 378.500.
У поређењу са четвртим кварталом 2015. године, обим контингента радне снаге, који подразумева запослена и незапослена лица, није се битније мењао, али је унутар тог контингента становништва дошло до преливања из статуса незапослених у статус запослених лица. Број незапослених је смањен за 144.900, а број запослених повећан за 150.600, при чему је неформална запосленост, углавном у пољопривреди, повећана за 43.400, а формална запосленост, пре свега у делатностима Прерађивачка индустрија и Трговина на велико и мало и поправка моторних возила, повећана за 107.200.
Позитиван тренд повећања запослености и смањења незапослености од последњег квартала 2015. до последњег квартала 2016. године одразио се и на младе (од 15 до 24 године старости). Ипак, смањење стопе незапослености код ове популације за 13,8 процентних поена у односу на исти период прошле године није само резултат смањења броја незапослених, већ и негативног демографског тренда и последично све мањег обима популације узраста од 15 до 24 године.
Удео младих који нити раде нити су у било каквом систему образовања у укупној популацији младих између 15 и 24 године старости (тзв. НЕЕТ стопа), такође је смањен у односу на исти квартал 2015. године и сада износи 16,5%. Код популације од 15 до 29 година старости тај удео износи 21,4%, што значи да више од петине младих тог узраста представља неискоришћени ресурс и са аспекта рада и са аспекта образовања.
Графикон 1. Кретање стопе запослености/незапослености становништва старости 15 и више година, 2014‒2016. (%)
Стопа активности за становништво старости 15 и више година износи 52,3%, при чему је стопа активности код мушкараца 60,7%, а код жена 44,5%. Највећа стопа активности је у Региону Шумадије и Западне Србије (54,4%), затим у Београдском региону (53,5%). Регион Војводине и Регион Јужне и Источне Србије имају најнижу стопу активности (50,5%).
Стопа запослености за становништво старости 15 и више година износи 45,5%, при чему је стопа запослености код мушкараца 52,8%, а код жена 38,7%. Највећа стопа запослености је у Региону Шумадије и Западне Србије (47,2%), затим у Београдском региону (46,3%). У Региону Војводине ова стопа износи 44,5%, а најнижу вредност има у Региону Јужне и Источне Србије (43,6%).
Стопа неформалне запослености пала је у односу на претходни квартал, а незнатно се повећала у односу на исти квартал претходне године. Ова стопа на нивоу свих делатности износи 20,9%, при чему две трећине неформалног сектора чини запосленост у пољопривредним делатностима.
Стопа незапослености за становништво старости 15 и више година износи 13,0%, и то 13,0% за мушко и 13,1% за женско становништво. Ова стопа највећа је у Региону Јужне и Источне Србије (13,7%) и у Београдском региону (13,4%), затим следи Регион Шумадије и Западне Србије (13,3%), док је незапосленост најмања у Региону Војводине (11,9%).
Табела 1. Основни показатељи кретања на тржишту рада, 2015–2016.
|
|
2015 | 2016 | ||||||
| I квартал | II квартал | III квартал | IV квартал | I квартал | II квартал | III квартал | IV квартал | |
| (%) | ||||||||
| Стопа активности | 50,8 | 51,5 | 52,0 | 51,9 | 52,6 | 54,1 | 54,3 | 52,3 |
| Стопа запослености | 41,2 | 42,6 | 43,4 | 42,7 | 42,6 | 45,9 | 46,8 | 45,5 |
| Стопа незапослености | 19,0 | 17,3 | 16,6 | 17,7 | 19,0 | 15,2 | 13,8 | 13,0 |
| Стопа неактивности | 49,2 | 48,5 | 48,0 | 48,1 | 47,4 | 45,9 | 45,7 | 47,7 |
| Стопа неформалне запослености | 19,7 | 19,7 | 21,5 | 20,4 | 20,3 | 22,7 | 24,1 | 20,9 |
Главни циљ ове анкете је оцењивање обима радне снаге, тј. запосленог и незапосленог становништва, при чему се под запосленошћу подразумева рад како у формалном тако и у неформалном сектору.
Анкетом је било обухваћено око 15.037 домаћинстава, од чега је анкетирано 12.068 домаћинстава, тј. 29.205 лица старости 15 и више година.
Радну снагу (активно становништво) чине сва запослена и незапослена лица старости 15 и више година.
Стопа активности представља удео активног становништва у укупном становништву старом 15 и више година.
Стопа запослености представља удео запослених лица у укупном становништву старом 15 и више година.
Стопа незапослености представља удео незапослених лица у активном становништву.
Стопа неформалне запослености представља удео лица запослених у нерегистрованим фирмама и у регистрованим фирмама али без формалног уговора o раду, као и удео помажућих чланова домаћинства у укупној запослености.
Напомена: Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).