Битка око наплате трошкова кредита, тешких око 100 милиона евра, наствља се јер, ако се суди по изјавама генералног секретара Удружења банака Србије Верољуба Дугалића, банке не намеравају да попусте, а ако не буду задовољне пресудама у Србији, прете да ће парницу повести у Стразбуру.
Потпуно је оправдано што банке наплаћују трошак обраде кредита и од тога неће одустати, поручио је Верољуб Дугалић.
Према његовим речима, у пословној политици банака ништа се неће мењати јер право наплате трошка обраде кредита проистиче уз уговора које банке потписују с клијентима, а ти уговори се заснивају на Закону о банкама, Закону о заштити корисника банкарских услуга, ставу Народне банке Србије, која је и регулатор и супервизор.
Напомињући да НБС до сада није казнио ниједну банку зато што је наплаћивала трошак обраде кредита, он је истакао да и директива ЕУ апсолутно потврђује право наплате тог трошка.
Колико клијената банака може да се обрати суду и да тражи враћање провизије тешко је рећи прецизно, али може се проценити. Само је стамбених кредита 95.000, каже председик „Ефективе“ Дејан Гавриловић. Како додаје, уколико се додају још потрошачки, готовински па оно што је дато привреди, добија се бројка између 200.000 до 300.000 могућих тужитеља.
„Слободно напишите да се не плашимо суда у Стразбуру. Напротив, пре су грађани и клијенти банака ти који би требало да потраже правду и до Стразбура због непоштовања закона, него банке“, поручује Гавриловић.
Када је реч о неуједначеним судским пресудама, Дугалић наводи да је занимљиво то што се у свим пресудама које су донате у корист банке суд позива на уговор, законе, на праксу ЕУ, док се у оним другим позива на члан 1065 Закона о облигационим односима, који, како каже, управо упућује на уговор и не бави се кредитима банака.
„Позивање на тај закон је беспредметно, ту се не помиње хипотека, не помиње се осигурање кредита, не помиње се извештај Кредитног бироа“, казао је Дугалић, запитавши да ли то значи да све што није у том члану не може ни да се примени.
Банке ће, по његовим речима, наставити да се понашају у складу са законима и досадашњом праксом.
„Не постоји ниједан закон који обавезује банку да објашњава структуру трошкова обраде кредита, али има обавезу да клијенту објасни шта плаћа, и само то што пише у уговору банка може да наплати“, навео је председник УБС-а.
Поводом недавне изјаве председника Врховног касационог суда Драгомира Милојевића да би нижестепени судови требало да поштују одлуку тог суда да накнада за обраду кредита не би требало да буде елеменат уговора о кредиту, рекао је да се нигде на сајту ВКС-а не наводи да је суд заузео тај став.
„Уместо тога, у јавности се појавило нешто што је или разговор или интервју председника ВКС-а о тој правној ствари, а ми нисмо разумели да ли је то разговор с грађанином Драгомиром Милојевићем или је став председника тог суда који говори о правној ствари која је у току. То је онда врло деликатно“, додао је Дугалић. УБС је, како каже, преко прес-клипинга дошао до тога да та одлука ВКС-а није правно обавезујућа и не представља став тог суда.
Пустили смо то као став. Судије су слободне у свом уверењу у сваком конкретном предмету, а уговори се могу разликовати, речи су председника суда које је цитирао Дугалић, поставивши питање да ли је сада јасна позиција суда.
Банке ће даље, када се исцрпу све правне могућности у нашој земљи, моћи да затраже ревизију судске одлуке и у том случају, ако је одговор негативан, могу изаћи пред суд у Стразбуру.
„Непоштовање уговора скупо кошта ову земљу“, рекао је Дугалић.
Извор: сајт 021