Директорка Пореске управе (ПУ) Србије Драгана Марковић каже да се тренутно 96 одсто пореских прихода у нашој земљи администрира електронским путем, а план је да до краја године све пореске пријаве буду у електронској форми.
„Месечно се, путем портала еПорези, електронски поднесе око 430.000 пријава, односно 14.200 пријава дневно“, изјавила је Марковић у интервјуу за нови број Магазина бизнис.
Објашњавајући циљеве реформе овог државног органа, наводи да с тим променама треба да се појача стратешка анализа ризика, централизује рад ПУ и смањи број организационих јединица, уз истовремено боље пружање услуга пореским обвезницима.
„Реформу ПУ не спроводимо само због споразума који имамо са ММФ-ом, већ због тога што је свима нама – и грађанима и српској привреди и економији – неопходно да спроведемо свеобухватну реформу. До сада се придржавамо рокова и реализујемо планове трансформације ПУ за период 2015-2020. године“.
Напомиње да том процесу приступају веома опрезно, будући да европска пракса не познаје овакав облик организације рада који постоји у Србији.
„Имамо 178 филијала и експозитура и такав рад је тешко контролисати. Управо због тога међународне организације траже да се смањи број филијала и да се централизује ниво одлучивања. Ми смо на основу спроведених врло детаљних анализа предложили да се број од 178 филијала сведе на 36. У Београду, на пример, од 17 филијала треба да остане само шест… Тај процес треба да буде завршен најкасније идуће године“.
На тај начин ће се смањити различито поступање инспектора на терену, што је, како каже, један од главних задатака.
„…Желимо да формирамо неколико важних пунктова у Србији са којих ће се обављати контроле за целу државу. Тиме ћемо на локалном нивоу избећи родбинске, пријатељске, комшијске и остале везе контролора са пореским обвезницима, што је чест случај на терену и честа препрека да се тај посао добро обавља“, истиче директорка ПУ.
Марковић каже да је за то потребна и измена појединих закона, јер се многи од њих сада јављају као препрека променама, као Закон о пореском поступку и пореској администрацији, који у једном делу регулише и систематизацију радних места, радне односе и нивое звања, тако да код нас постоји највећи број звања.
„Имамо 25 нивоа звања, што значи да запосленима треба много година рада да би дошли до виших звања. И то би требало да се мења… а наш предлог је да дођемо до неких једанаест нивоа звања“, прецизира она.
Одговарајући на питање о борби против корупције у редовима ПУ, Марковић је навела да су током 2016. и за прва четири месеца ове године покренута 232 дисциплинска поступка против пореских службеника, због учињених тежих и лакших повреда обавеза из радног односа.
„Донето је 27 решења о привременом удаљењу пореских службеника са рада и поднето укупно 18 кривичних пријава… због постојања основане сумње да су порески службеници извршили кривична дела несавестан рад у служби, злоупотреба службеног положаја и примање мита“, прецизирала је она.
Сматра да су у реформи Пореске управе најбитнија системска решења која ће довести до суштинског побољшања положаја пореских обвезника с једне, и стабилних буџетских прихода, с друге стране.
„Затим, битно је да Пореска управа има клијентски однос са пореским обвезницима а не да, као до сада, буде ригидна, односно да се жалбе клијената аутоматски одбијају, без дубљег разматрања“.
У том циљу ће већ овог лета бити организовано десет шалтера „Ваш порезник“ за помоћ пореским обвезницима у десет филијала, који ће бити одвојени за директну комуникацију са пореским обвезницима.
Марковић наглашава, такође, да Пореска управа у координацији са другим државним органима интензивно ради на сузбијању сиве економије и да је у 2016. години поднето око 1.820 кривичних пријава против 2.350 лица због сумње за утају пореза у износу од око 10,7 милијарди динара.
„Од тога је, због недозвољеног промета акцизних производа, у 2016. години поднето 608 кривичних пријава… Вредност акцизне робе одузете у акцијама сузбијања нелегалног промета акцизних производа у 2016, обрачуната по најнижим ценама на сивом тржишту, износи 583 милијарде динара, што је за око пет пута више у односу на исти период 2015“.
Међу главним генераторима сиве економије су, како предочава, тзв. „перачка“ и „фантом“ предузећа, којих је прошле године идентификвано 151, а у прва четири месеца ове године 43.
„Настојимо да рано откријемо ова предузећа јер, заправо, она регуларним привредним субјектима помажу у избегавању плаћања пореза. Осим вођења кривичних поступака против оних који избегавају пореске обавезе, раним откривањем „фантом“ и „перачких“ предузећа, постижемо и бољу наплату пореза, јер та предузећа поседују имовину, за разлику од „фантома““, објашњава Марковић.
Коментаришући ефекте наградне игре „Узми рачун и победи“, коју је Влада Србије организовала у сарадњи са НАЛЕД-ом, наводи да је Пореска управа утврдила раст промета евидентираног преко фискалне касе малих обвезника у износу од 28,78 одсто.
„То је прави показатељ успешности кампање и саме наградне игре. Највеће повећање промета, и то у износу 83,50 одсто евидентирано је у трговини на мало и услугама везаним за поправку моторних возила“ прецизирала је Марковић.
Што се тиче броја запослених и кадровске структуре, каже да је ПУ са 12. јуном ове године имала 5.032 запослена на неодређено време – упола мање од броја систематизованих радних места пре десет година, и да 60 одсто чини високообразовани кадар.
Према њеним речима, ПУ Србије је најоптерећенија управа у региону, „јер наш порески службеник администрира 1.411 становника наше земље, док, рецимо, у Словенији један порески службеник администрира – 823 становника“.
„Зато нас радује скори пријем нових 100 инспектора којима ћемо подмладити постојећи кадар. О томе колико је било интересовање за тај наш конкурс, сведочи податак да се за 100 места јавило око 1.800 људи који су упутили преко 24.000 пријава, јер су многи аплицирали за више позиција“, рекла је Марковић.
Извор: www.rtv.rs