Stupanjem na snagu novih Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju, zdravstveni sistem Republike Srbije pretrpeo je značajne promene.
Pitanje dozvoljenosti davanja poklona jedno je od pitanja oko koga se u javnosti podigla velika prašina. Brojne su bile i još uvek su kritike na račun opravdanosti ove novouvedene mogućnosti.
Zakonska definicija
Zakonodavac na samom početku člana 234. Zakona o zdravstvenoj zaštiti u uvodnim stavovima jasno naglašava da je korupcija odnos koji se zasniva na zloupotrebi obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno poslova zdravstvene zaštite, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga.
Definisan je i sukob interesa kao situacija u kojoj zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na nepristrasnost i objektivnost zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika u obavljanju zdravstvene delatnosti, odnosno poslova zdravstvene zaštite, dok je privatni interes bilo kakva korist ili pogodnost za zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, članove njegove uže porodice ili fizička i pravna lica koja se opravdano mogu smatrati interesno povezanim.
Još detaljnije se u nastavku navodi da zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik koji obavlja zdravstvenu delatnost, odnosno poslove zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, član organa, odnosno stručnih organa u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, kao i članovi njihovih užih porodica, ne smeju tražiti niti primiti novac, poklon, uslugu ili bilo kakvu drugu korist za sebe, članove svoje uže porodice ili fizička i pravna lica koja se opravdano mogu smatrati interesno povezanim, koja može da utiče na nepristrasnost ili profesionalno obavljanje dužnosti, odnosno koja može da se smatra nagradom u vezi sa vršenjem dužnosti i obavljanjem zdravstvene delatnosti. Ovde je sve lepo i jasno objašnjeno, međutim, sporan je čl. 234. st. 6. Zakona, koji glasi: Izuzetno, iskazivanje zahvalnosti u vidu poklona manje vrednosti, odnosno reklamnog materijala i uzoraka, koji nije izražen u novcu ili hartijama od vrednosti i čija pojedinačna vrednost ne prelazi 5%, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ne smatra se korupcijom, sukobom interesa, odnosno privatnim interesom, u skladu sa zakonom.
Maksimalna vrednost poklona
Odredbom Zakona, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za maj 2019. godine, određena maksimalna pojedinačna vrednost poklona iznosi 2.769 dinara, a ukupna vrednost 55.380 dinara. Iako je to jasno navedeno, treba napomenuti da je isključeno davanje poklona u novcu, i ne samo da je isključeno već sadrži i elemente krivičnog dela davanja mita. Ukoliko zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik imaju sumnju u pogledu sukoba interesa ili prihvatanja poklona ili usluge, dužni su da, prema propisima, o tome najkasnije narednog radnog dana obaveste etički odbor zdravstvene ustanove.
Argumenati „za” i „protiv”
Najveći kritičari normiranja mogućnosti davanja poklona ističu kao argument da građani u vidu izdvajanja za zdravstveno osiguranje već plaćaju zdravstvenu zaštitu, a da se na ovaj način legalizuje „bakšiš”, čime se imućniji pacijenti stavljaju u povoljniji položaj u odnosu na druge pacijente, a na određeni način degradira se i pozicija lekara i medicinskih sestara, stvarajući plodno tlo i za druga neetična postupanja. Ovo po njima stvara prostor za različite vrste mahinacija i zloupotreba. S druge strane, zagovornici ovog rešenja ističu upodobljavanje postojeće prakse darivanja poklona (najčešće flaše pića, čokolade i drugih predmeta manje vrednosti) u zakonske okvire, čime bi se napravila jasna distinkcija između dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja. Naime, uvođenje transparentnosti u odnos lekar–pacijent korisno je i za jedne i za druge. Iz Ministarstva zdravlja, kao predlagača ovog zakona, ističu da je povodom ovog pitanja konsultovana Agencija za borbu protiv korupcije i da je u skladu sa njenim preporukama definisana ova oblast, ali da su svakako otvoreni i spremni da kroz podzakonske akte ili eventualne buduće izmene Zakona, na osnovu argumentovanih sugestija i predloga, ovaj propis učine još kvalitetnijim.
Dakle, kao rezime može se reći da je poklon zdravstvenom radniku, ali nikako u vidu novca, kao dobrovoljni gest pažnje, dozvoljen ukoliko je manje vrednosti i ukoliko nije uslovljen protivuslugom.
Više o ovoj temi čitajte u članku Odgovori na pitanja povodom novih rešenja predviđenih Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o zdravstvenom osiguranju u časopisu Lege Artis Propisi u praksi.