Влада Републике Србије донела је Одлуку о висини минималне цене рада за период јануар–децембар 2015. године, која је објављена у „Сл. гласнику РС“, бр. 104/2014 (у даљем тексту: Одлука). Према Одлуци, минимална цена рада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, по радном часу за период јануар–децембар 2015. године износи 121 динар (нето). Ова минимална цена рада је донета на основу иновираног члана 112. Закона о раду (у даљем тексту: Закон), који прописује да се при утврђивању минималне цене рада полази нарочито од: егзистенцијалних и социјалних потреба запосленог и његове породице изражених кроз вредност минималне потрошачке корпе, кретања стопе запослености на тржишту рада, стопе раста бруто домаћег производа, кретања потрошачких цена, кретања продуктивности и кретања просечне зараде у Републици. Овако утврђена минимална цена рада примењује се од 1. јануара 2015. године. Односно, ова минимална цена рада примењује се на све исплате минималне зараде од 1. јануара 2015. године, без обзира на који претходни месец у 2014. години се та исплата односи.
Према члану 111. став 1. Закона о раду, запослени има право на минималну плату за:
– стандардни учинак, и
– време проведено на раду.
Према новој одредби у ставу 2. овог члана, „минимална зарада“ одређује се на основу:
– минималне цене рада, утврђене у складу са законом,
– времена проведеног на раду, и
– пореза и доприноса који се плаћају из зараде.
Према одредбама Закона о раду, минимална зарада се исплаћује према утврђеном износу по часу у месецу у коме се врши исплата. Стога, ако у АПРИЛУ 2015. године исплаћују минималну зараду за март 2015. године, послодавци исплаћују важећу минималну нето зараду по часу рада у висини од 121,00 динар и обрачунавају број часова за месец за који врше исплату – дакле, за март. Исто тако, ако у априлу 2015. исплаћују минималну зараду за било који претходни месец, послодавци морају исплатити последњу усвојену минималну нето зараду по часу рада у висини 121,00 динар и обрачунати број часова за месец за који врше исплату.
Пошто смо у марту 2015. године имали 22 радна дана (31 дан, минус 4 суботе и минус 5 недеља) месечна нето минимална зарада за март 2015. године износи:
| 1 | 2 | 3 | 4 (2 x 3) |
| Месец | Број часова рада | По часу – нето | Укупно месечно – нето |
|
Март 2015. |
176 | 121,00 дин. | 21.296,00 дин. |
Наведена висина укупне минималне зараде на нивоу месеца може варирати зависно од остварених часова рада запосленог, који, такође, варирају од распореда рада, прерасподеле радног времена, рада у турнусу, рада у сменама и сл.
Приликом исплате минималне зараде за МАРТ 2015. године у априлу 2015. године, послодавци треба да имају у виду:
1) минимална нето зарада за март 2015. износи 21.296,00 динара за пуно радно време;
2) примењује се најнижа месечна основица за обрачун доприноса за социјално осигурање, која од 1. фебруара 2015. године (до 30. априла 2015. године) износи (бруто) 22.357,00 динара;
3) на исплату минималне зараде у априлу 2015. године примењује се пореско умањење од 11.433,00 динара за пуно радно време запосленог, пореска стопа од 10% и збирна стопа доприноса за обавезно социјално осигурање од 19,9% на терет запосленог, односно од 17,9% на терет послодавца;
4) најнижа (бруто) месечна основица за обрачун доприноса за социјално осигурање, која важи од 1. фебруара 2015. године а која износи 22.357,00 динара, мања је од бруто минималне зараде за март (која износи 28.748,50 динара) добијене применом формуле за превођење нето износа у бруто износ, која гласи: Бруто = ((Нето – 1.143,30) : 0,701).
То практично значи да ће послодавац, ако исплаћује само износ минималне зараде без обавезних увећања за минули рад, топли оброк, а евентуално и регрес, доприносе за обавезно социјално осигурање обрачунавати на износ те минималне зараде. Треба, међутим, подсетити да је обрачун минулог рада, топлог оброка и регреса законска обавеза послодаваца на сваку обрачунату зараду, па и на минималну зараду, због чега сваку исплату минималне зараде треба посматрати с тим исплатама, које су обавезне за послодавце, односно на које запослени по закону има право.
У погледу права запослених на минималну зараду, посебно желимо да скренемо пажњу на део зараде по основу радног учинка. Наиме, као што смо навели, чланом 111. став 1. Закона о раду, прописано је да запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и време проведено на раду. Законом о раду није дефинисано шта представља стандардни радни учинак. Према томе, послодавац може општим актом или уговором о раду да за послове за које је запослени закључио уговор о раду, дефинише нормативе и стандарде рада на основу којих се може утврдити стандардни радни учинак за те послове и у зависности од тога да ли запослени остварује више или мање од стандардног радног учинка увећава или умањује зараду запосленог за одређени проценат. Стога, ако је послодавац обрачун зараде извршио у складу с нормативима и стандардима за мерење радног учинка утврђеним општим актом или уговором о раду, исти се може сматрати исправним.