Izmirivanje obaveza putem preuzimanja – ustupanja duga jedan je od načina plaćanja koji je prisutan u našoj praksi, a omogućava bržu naplatu i izmirivanje obaveza, uz smanjivanje zastoja u svakodnevnom poslovanju.
Ovaj način izmirivanja obaveza regulisan je pre svega Zakonom o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJˮ, br. 29/78, 39/85, 45/89 – Odluka USJ, 57/89, „Sl. list SRJˮ, br. 31/93 i „Sl. list SCGˮ, br. 1/2003 – Ustavna povelja – u daljem tekstu: Zakon o obligacionim odnosima). Međutim, treba imati u vidu da je mogućnost izmirivanja međusobnih novčanih obaveza ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način, propisana i članom 5. Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost („Sl. glasnik RS“, br. 68/2015). Pri tome treba upozoriti na to da, prema odredbama ovog zakona, pravna lica ne mogu da izmiruju međusobne novčane obaveze ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način, ukoliko su njihovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, osim ako nije drukčije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak. Istim je zakonom propisano i da se obaveze koje su izmirene na neki od navedenih načina, osim ako su izmirene prebijanjem (kompenzacija), evidentiraju preko računa kod pružaoca platnih usluga najmanje jedanput mesečno, po pravilu krajem meseca…
Pristup kompletnom tekstu komentara imaju samo pretplatnici elektronskog pravnog izdanja Propisi.net. Za pretplatu na izdanje kliknite ovde.