Најнижа цена у јавним набавкама не значи да је то и најповољнија куповина, јер производе и услуге са најнижом набавном ценом често прате значајни трошкови, указао је данас амбасадор САД у Србији Кајл Скат на конференцији о јавним набавкама.

Најнижа цена у јавним набавкама не значи да је то и најповољнија куповина, јер производе и услуге са најнижом набавном ценом често прате значајни трошкови, указао је данас амбасадор САД у Србији Кајл Скат на конференцији о  јавним набавкама.

Он је истакао да ће јавна набавка бити ефикаснија ако се учини транспарентнијом и мање подложном корупцијом.

„Корупција је основни проблем у читавом региону. Једна невладина организација из САД је проценила да је између 2004. И 2013. просечно 40 милиона долара годишње нестало у Србији због корупције. Осам одсто свих грађана Србије дало је мито, показује истраживање УНДП-а, која процењује да је корупција поскупљује јавне набавке широм света за 25 одсто“, објаснио је он.

Амерички амбасадор сматра да би отворенија и транспарентнија регулатива олакшала борбу против корупције, али и да је важно да се оснажне институције, које се баве том борбом.

„Задовољан сам јер видим да Србија напорно ради на тим институцијама“, констатовао је он.

„Начин на који држава управља својим новцем предстваља суштину доброг руковођења. Ако се јавни фондови троше паметно и поштено, а услуга и производи набављају на поштен и добар начин, поверење у државу расте. Јавни тендери који се окончавају неуспешно и повезани са преваром подривају поверење грађана у Владу“, упозорио је амрички дипломата.

Амбасадор Скат је рекао да је један од највећих изазова у јавној набавци како да се дефинише вредност и како јавност да добије највише за уложени новац.

Годинама се, према његовим речима, сматрало да треба одабрати најјефинију понуду, уз оцену да се тиме наводно чува новац, међутим данас, многе државе, а тако и САД долазе до закључка да то није тако, јер корупција може бити и даље проблем чак и када су цене једини фактор који се узима у обзир.

„Оно што у почетку делује као најјефтинија понуда може да се претвори у најскупљу. То се дешава јер производи коштају више због свог употребног века, јер је много више потребе за одржавањем и поправкама“, указао је амерички амбасадор.

Закон о јавним набавкама у Србији, који је донет прошле године, дозвољава званичницима, како је подсетио, да се узимају у обзир квалитет и рок трајања, а то је добро, јер ће се добијати квалитетни производи, и учинити да српска економија буде конкурентна.

Сваки закон је успешан у зависности од своје примене, додао је он, оценивши да ће бити потребно много времена да се службеници прилагоде новим законима.

На конференцији „Промена парадигме у јавним набавкама: Вредност за новац и повећање економичности“ је истакнуто да се јавну набавку могу да прате значајни трошкови за поправке и одржавање, потрошње енергије, заштите животне средине, тако да укупан трошак који држава плаћа по правилу, буде већи од алтернативног производа чија је набавна цена била нестсо виша.

Због тога је један од приоритета у новим директивама ЕУ коришћење критеријума „економски најповољније понуде“ којим се, поред цене, омогуцвава бодовање квалитета и других битних својстава производа и услуга.


У јавним набавкама кључна транспарентност

Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхеијен оценио је данас да је од кључне важности повећање ефикасности и транспарености у процесу јавних набавки, што ће допринети и смањују сиромаштва, јер ће остајати више новца за бољу у инфраструктуру, школе, болнице и друго.

„То је важно и да би Србија постала конкурентнија“, поручио је Верхеијен на конференцији.

Он је додао да СБ подржава владу Србије у тим напорима.

Како каже, Србија је направила прошле године велики корак напред по питању стратешких докумената – стратегије  за јавне набавке и новог закона о јавним набавкма. 

„Цена не сме да буде једини критеријум, врло смо задовољни што су процедуре у Србији сличе нашим у СБ. Ове  године ћемо коначно усвојити и нови оквир СБ, који ће Србија моћи да користи“, навео је Верхеијен.

Он истиче да је ће СБ имати још прагматичнији присутп који ће омогућити веће сузбијање корупције. 

Верхеијен је подсетио да је СБ почетком године одобрила програм помоћи за оптимизацију јавне администрације од 75 милиона долара. 

Тај програм има три циља: да се смањи дужина процедуре, повећање оквира јавних набавки, треће повећање сертификације људи који ће за то бити задужени.

Србија тренутно има више од 3.000 људи који су прошли сертификацију јавних набавки, али треба још повећати капацитете како би била добро место за уговоре и бизнис.

У Србији је вредност јавних набавки у 2015. била око три милијарде евра.

Вредност јавних набавки у Србији три милијарде евра

Државни секретар у Министарству за државну управу и локалну самоуправу Жељко Ожеговић изјавио је да је вредност јавних набавки у 2015. била око три милијарде евра, што говори о значају реформи у тој области.

Он је казао да је циљ да систем јавних набавкио буде  ефикаснији и економичнији.

“Од 2010. је у Србији сертификовано више од 3.000 службеника за јавне набавке кроз порецес који је организовала Управа за јавне набавке”, истакао је Ожеговић на конференцији “Промена парадигме у јавним набавкама: Вредност за новац и повећање економичности”.

Он је изразио очекивање да ће преговарачко поглавље пет са ЕУ које се односи на јавне набавке бити отворено када и поглавља 23 и 24.

Ожеговић је у Клубу посланика истакао да је један од стратешких циљева и подизање админситративних капацитета за спровођење јавних набавки, које се често понављају због неодговарајућег квалитета наручених производа и услуга.

“Зато је влада и покренула питање добијања што веће вредност и трошења јавних средстава”, навео је Ожеговић.

Неопходне су, како каже, стратешке промене у јавним набавкама на три нивоа – унапређење служебника, унапређење процеса јавних набавки, институција, регулаторних тела, законодавног оквира ради смањења корупције, као и трећи сегмент који се односи на ревизију и контролу, ДРИ, буџетску инспекцију и финансијску полицију.

Министарство ће заједно са Управом за јавне набавке, УНДП и Светском банком радити на оптимизацији решења за јавне набавке на републичком и локалном ниову.

Ожеговић је нагласио да је важна и централизација јавних набавки, што би посебно добре резултате дало на локалном ниову.

“Кад је реч о сузбијању нерегуларности, најбољи ефекти су када се делује превентивно, када се неправилности открију  током самог поступка”, навео је он.

Заменик шефа Мисије ОЕБС-а у Србији Мајкл Ујехара је рекао да веома важно подстицање транспарености и смањења корупције у области јавних набавки.

“У Србији више од 3.000 сужбеника уцествују у потступцима јавних набавки, а укупна вредност је три милијарде евра, што је стварно велики износ”, навео је Ујехара.

Како је рекао, према неким подацима који су се могли чути у српском парламенту од 10 до 20 одсто укупне вредност јавних набавки се губи  због корупције.

“Јавни новац мора рационално да се троши, као и да се промени то што је и даље најважнија најнижа цена”, рекао је Ујехара и додао да у првом плану треба да буду квалитет и  дугорочност.

На пример, како каже, постоје велики трошкови одржавања, па испадне скупље него што се очекивало.

Он је казао да ће ОЕБС наставити партнерство са институцијама у Србији у тој области.

 

Худолин: Надам се брзом отварању Поглавља 5

Члан Делегације ЕУ у Србији задужен за јавне набавке Штефан Худолин изразио је данас наду да ће, у приступним преговорима Србије, брзо доћи до отварања Поглавља 5 о јавним набавкама.

„Јавне набавке су посебно поглавље у преговорима за приступање ЕУ. Драго ми је што је скрининг ЕУ закључио да је Србија довољно припремљена за Поглавље 5“, истакао је он говорећи на конференцији „Промена парадигме  јавним набавкама: Вредност за новац и повећање економичности“.

Иако све државе чланице морају да се усагласе да се отвори поглавље Худолин је изразио уверење да би Поглавље 5 могли да се отвори веома брзо.

Он је истакао да Србија јача своје капацитете на свим нивоима, а да је Европска комисија у свом извештају од новембра констатовала да је Србија средње спремна у области јавних набавки, пошто још постоји велика опасност од корупције.

Худолин је нагласио да су потребни даљи напори да се обезбеди ефикасност и транспарентност у јавним набавкама.

Такође је констативао да ће сертификација и професионализација помоћи да се ова област учини транспарентнијом и ефикаснијом.

Худолин је подвукао да је важно како држава троши новац, али и квалитет робе која се купује.

Због тога је, како је подсетио, пре нешто више од месец дана ЕУ усвојила нова правила и променила начин на који државе чланице троше новац у висини од 2,3 трилиона евра на јавне набавке.

„Нова правила појефтињују поступак јавног надметања за дзрзавне уговоре за мала и средња прдузећа. Да би се подстакао напредак ка новој политици ЕУ узимају се у обзир и еконолошке и остали критеријуми када се додељују уговори. Процене у прошлости су показале да правила ЕУ не дозвољавају увек добављачима да дају најбоље понуде, а да би се то исправило нове понуде су зансоване на најекономичнијим понудама, уз обезбеђење најбољег квалитета и најповољније цене“, објаснио је он.

Худолин је рекао да се у поступку додељивања јавних набавки узима у обзир како цена, тако и рок трајања робе.

 

Извор: сајт Тањуг-а