Digitalizacija je zavadila Republički geodetski zavod i javne beležnike. Dok u katastru tvrde da se izvod iz lista nepokretnosti može izvaditi elektronski, notari ne prihvataju takva dokumenta i smatraju ih nevažećim. Zbog klinča dve državne institucije ispaštaju građani, koji su se vratili ispred šaltera.
– Iako je Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova pre dve godine propisao da javni beležnici, kao i preduzetnici i pravna lica upisana u registar geodetskih organizacija, mogu izdavati izvode iz katastra koji imaju istu važnost kao da ih je izdao RGZ, oni to ne priznaju – objašnjava Drašković. – Oni traže da im klijenti isključivo donesu papirni dokument po koji oni moraju da dođu u RGZ. To je maltretiranje i klasičan primer birokratskog lanca, u kojem građani glume kurire i elektronski dokument pretvaraju u papirni, koji će notari ponovo preneti u digitalni.
Drašković napominje da 50 odsto građana dolazi u katastar da bi izvadilo list nepokretnosti. On ističe i da je, zbog nemara javnih beležnika, RGZ morao da otvori 16 šaltera širom Srbije, jer je povećana aktivnost prodaje nepokretnosti posle vanrednog stanja. Sve to bi, kako kaže, moglo da prođe mnogo jednostavnije da notari poštuju zakon.
Predsednik Javnobeležničke komore Srbije Srbislav Cvejić, međutim, tvrdi da se njima stranke i ne obraćaju za izdavanje izvoda iz katastra.
– Mi imamo direktan pristup izvodima koji su potrebni za naš posao. Štampamo ih i ulažemo u spise predmeta – kaže Cvejić. – Javni beležnik ne može da izdaje izvode iz katastra, jer nema propisanih uslova, kako da ga overi, u kom formatu da ga izda i koliko da ga naplati. Kad Vlada Srbije propiše uslove za izdavanje, mi ćemo to onda raditi.
Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti predviđeno je da se uslovi izdavanja izvoda bliže urede podzakonskim aktom, ali na taj propis se čeka dve godine.
Cvejić kaže da ne znaju ni kako bi sud to cenio u eventualnom postupku ukoliko bi se osporavala takva isprava. Takođe, u slučaju povrede propisa javni beležnik odgovara celokupnom svojom imovinom za pričinjenu štetu.
Prvi čovek javnih beležnika podvlači da se bez potrebe stvara tenzija oko ovog slučaja.
– Građanin nema potrebe da uzima list nepokretnosti za poslove koje obavlja kod beležnika i tako pravi sebi dodatne troškove – navodi Cvejić. – A, ako mu treba za građevinsku dozvolu, opština, koja ima pristup katastru, pribavlja ga po službenoj dužnosti.
Cvejić navodi da javni beležnici podržavaju digitalizaciju i da je Geodetski zavod na tom polju dosta učinio i olakšao posao i njima i strankama, ali da insistiraju na doslednoj primeni propisa.
REŠENjE NA POMOLU
U MINISTARSTVU pravde za „Novosti“ kažu da su od Republičkog geodetskog zavoda juče dobili predlog uredbe koja treba da definiše uslove izdavanja izvoda iz lista nepokretnosti i lista vodova od strane javnih beležnika i geodetskih organizacija. Oni će u narednom periodu dati mišljenje. Kada tekst bude usaglašen, RGZ će tu uredbu proslediti Vladi Srbije na usvajanje. Tada će se steći svi pravni uslovi da i javni beležnici izdaju te dokumente.
NEĆE NA CRNU LISTU
– IZ Geodetskog zavoda je javno rečeno da agencije i geodetske organizacije izdavanje lista nepokretnosti naplaćuju 50 evra, a mi to nećemo da radimo – kaže Cvejić. – Da izdajemo, pa da nas stave na crnu listu zbog toga. Na taj način bi da se napravi od naše kancelarije šalter i neka se napravi, ali prvo da Vlada to propiše. Na kraju, mora da se zna kakvi su tokovi novca, kuda on ide, kako određujemo cenu i kome taj novac uplaćujemo. Naročito što mi poprilično kontaktiramo sa posrednicima u poslovima.
Izvor: sajt Novosti
Naslov: Redakcija