<Ово питање регулисано је Законом о полицији. – При обављању полицијских послова, полицијски службеник може употребити ватрено оружје само ако употребом других средстава принуде не може постићи законити циљ у извршењу задатка и кад је апсолутно нужно да од себе или другог одбије истовремени противправни напад којим се угрожава његов или живот другог лица – кажу у МУП-у. Битно је нагласити да се као напад ватреним оружјем рачуна и само потезање оружја или покушај да се оно потегне. Закон о полицији каже да, ако околности то допуштају, односно не доводи се у питање безбедност људи и извршење задатка, пре употребе оружја полицајац повиком: „Стој, полиција, пуцаћу!“, упозорава нападача. После тога, опет полицајац не сме да пуца. Такође, закон каже да полицајац не сме да пуца ни на малолетника, осим у случају када је то једини начин за одбрану од непосредног напада или опасности. Интересантно је да, када се бегунац креће према државној граници, полицајац сме да пуца само ако не постоји опасност да зрно прелети државну границу. У ситуацијама када полицајац пуца на некога, или кад средством принуде (пендрек, шокер, физичка сила) нанесе тешке телесне повреде или убије некога, директор полиције, односно начелник подручне полицијске управе у којој тај полицајац ради, дужан је да образује комисију. Та комисија потом разматра све околности случаја и сачињава записник. На крају, они дају мишљење о томе да ли је све било по закону. Полицајци, било униформисани, било у цивилу, морају да обављају своју дужност 24 сата, ма где се затекли (у кафани, превозу, тржном центру…).
Извор: сајт Телеграфа