Poreska opomena predstavlja posebnu meru koja se primenjuje za slučaj da poreski obveznik ne izmiri svoju poresku obavezu u predviđenom roku. Vreme (čas) koje je određeno za plaćanje poreza naziva se dospeće poreske obaveze, a porez koji treba platiti naziva se dospeli porez. Navedeni elementi poreza predstavljaju samo neke od često upotrebljavanih termina u poreskoj terminologiji. Međutim, „poreska opomena” nije samo termin, već je i zakonski instrument poreskog postupka, koji je aktuelan i sa kojim se mogu sresti svi poreski obveznici za sve vrste poreza u našoj praksi.
Razlozi za dostavljanje poreske opomene
Pošto je poreska opomena deo poreskog postupka poreskih vlasti prema poreskim obveznicima, poresku opomenu reguliše inovirani Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RSˮ, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016 i 30/2018 – u daljem tekstu: Zakon). To je jedini propis koji reguliše poresku opomenu „u ime” svih ostalih zakonskih propisa (porez na dohodak, porez na dobit, porez na imovinu, porez na dodatu vrednost), tako da možemo reći da se poreska opomena, u skladu sa Zakonom, koristi kao mera upozorenja obveznika svih posebnih vrsta poreza…
Pristup kompletnom tekstu komentara imaju samo pretplatnici elektronskog pravnog izdanja Propisi.net. Za pretplatu na izdanje kliknite ovde.