Klauzula koja reguliše zaštitu poslovne tajne postala je skoro neizostavni deo ugovora o radu koji se u današnje vreme zaključuju.
U praksi poslodavci najčešće opštim aktom regulišu pojam poslovne tajne, uslove pod kojima se čuva i obezbeđuje, kao i to da odavanje poslovne tajne predstavlja povredu radne obaveze i može da bude osnov za otkaz ugovora o radu, ali i za naknadu štete. Zatim se ugovorima o radu/aneksima sa svakim zaposlenim pojedinačno utvrđuju bliži uslovi zaštite poslovne tajne.
Trajanje obaveze čuvanja poslovne tajne i povreda te obaveze
Zakon o zaštiti poslovne tajne („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011) u članu 6. navodi da „zaštita poslovnom tajnom traje sve dok su informacije koje predstavljaju tu tajnu čuvane kao poverljive.”
Poslodavci sa zaposlenima ugovaraju da zaposleni imaju obavezu da poslovnu tajnu čuvaju tokom trajanja radnog odnosa, kao i nakon prestanka radnog odnosa, i to bez vremenskog ograničenja (zauvek).
S druge strane, mnogi podržavaju stanovište da ovakva odredba ne može da se ugovori zakonito, već mora da se odredi trajanje čuvanja poslovne tajne, odnosno mora da se inkorporira pozivanje (makar i generalno) na neki drugi propis koji propisuje trajanje čuvanja poslovne tajne. Zagovornici ovog stanovišta smatraju da ne može da se ugovori da je zaposleni dužan da zauvek čuva poslovnu tajnu, već samo dok se te informacije čuvaju kao poverljive.
Tužba zbog povrede poslovne tajne
U slučaju povrede poslovne tajne, poslodavac tužbom može da pokrene postupak pred sudom protiv zaposlenog i da zahteva:
– prestanak radnji koje mogu da dovedu do nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne, kao i zabranu nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu;
– sprečavanje prometa, odnosno oduzimanje i povlačenje iz prometa, izmenu ili uništavanje svih predmeta koji sadrže informacije koje predstavljaju poslovnu tajnu, ako je te podatke moguće posredno ili neposredno videti ili prenositi;
– naknadu štete, uključujući stvarnu štetu i izgubljenu dobit, a ako je povreda učinjena namerno, poslodavac umesto naknade imovinske štete može da zahteva naknadu do trostrukog iznosa uobičajene naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite da je to korišćenje bilo zakonito;
– otkaz ugovora o radu i
– objavljivanje presude u javnom glasilu o trošku zaposlenog.
Postupak po ovakvoj tužbi je hitan. Tužba zbog povrede poslovne tajne može da se podnese u roku od šest meseci od dana kada je poslodavac saznao za povredu i učinioca, a najkasnije u roku od tri godine od dana kada je povreda učinjena.
Ugovorna kazna
Često se u praksi u ugovore o radu unosi ugovorna kazna i to je takođe prihvaćeno u sudskoj praksi. Dakle, u slučaju da zaposleni prekrši ovu klauzulu, aktivira se ugovorena odredba o ugovornoj kazni i, bez obzira na to da li je poslodavac zaista pretrpeo štetu ili ne, ima pravo da od zaposlenog (ili bivšeg zaposlenog) potražuje naknadu štete u visini ugovorne kazne. Ako zaposleni odbije da isplati iznos ugovorne kazne, poslodavac će ipak morati da podigne tužbu protiv zaposlenog, ali bar neće morati da dokazuje štetu i njenu visinu, već samo da je došlo do povrede i da je ugovoren određeni iznos ugovorne kazne koji je zaposleni dužan da mu plati.
Više o ovoj temi čitajte u tekstu O spornim aspektima klauzule zabrane konkurencije i zaštiti poslovne tajne u časopisu Lege Artis Propisi u praksi.