Kуповна моћ становништва – потрошачка корпа за август 2017. Године

 

 

800×600

< <

Министарство
спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, на основу података РЗС-а,
објавило је на свом сајту податке о кретању куповне моћи становништва и
потрошачкој корпи за август 2017. године.

Према
тим подацима, куповна моћ мерена односом Просечне, односно
Минималне потрошачке корпе и просечне нето зараде у августу 2017. године мања је у односу на претходни
месец, пре свега због смањења просечне месечне нето зараде. Вредности Просечне, односно Минималне потрошачке корпе незнатно су повећане у односу
на претходни месец.

1. Просечна потрошачка корпа за
месец август 2017. године
износила је 69.722,81 динар и већа је од Просечне потрошачке корпе из претходног месеца за 0,30% или 211,69 динара. У односу на август 2016. године Просечна потрошачка корпа већа је за 2,43%.

Минимална потрошачка корпа за август 2017. године
износила је 36.137,98 динара и већа је за 0,19% или 68,66 динара у односу на
Минималну потрошачку корпу из претходног месеца. У
односу на август 2016. године Просечна потрошачка корпа већа је за 2,16%.

2. Просечна месечна зарада, без пореза и доприноса, исплаћена у августу
2017. године, у Републици
Србији износила је 47.220 динара. У односу на просечну зараду, без пореза и доприноса,
исплаћену у јулу 2017. године, номинално је мања за 1,8%, а и реално је мања за
2,0%. У односу на просечну зараду, без пореза и доприноса, исплаћену у августу
2016. године, номинално је већа за 4,3%, а реално је већа за 1,8%.

Просечна зарада, без пореза и доприноса,
исплаћена у периоду јануар–август
2017. године у Републици
Србији, у односу на просечну зараду, без пореза и доприноса, исплаћену у
периоду јануар–август 2016. године, номинално је већа за 4,3% и реално је већа за 1,0%.

3. За покриће Просечне потрошачке
корпе у августу 2017. године било
је потребно 1,47 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно
0,77 просечне зараде.

За покриће Просечне потрошачке корпе у августу
2016. године била је
потребна 1,50 просечна зарада, а за покриће Минималне
корпе било је довољно 0,78 просечне зараде.

4. Просечна
месечна нето зарада по запосленом у Републици Србији у августу 2017. године износила је 47.220 динара.

Посматрано по градовима, натпросечну нето зараду у августу
2017. године
статистика је регистровала у Београду (59.128 динара), Новом Саду (53.406
динара), Панчеву (52.132 динара) и
Смедереву (48.991 динара).

Просечна месечна зарада испод
просека Републике Србије у августу
2017. године
забележена је у Ужицу (47.099 динара), Сремској Митровици (45.734 динара),
Крагујевцу (45.554 динара), Зрењанину
(45.276 динара), Суботици
(43.786 динара), Нишу (41.717
динара), Шапцу
(41.559 динара), Зајечару
(41.075 динара), Краљеву
(40.312 динара),
Ваљеву (38.251
динара) и Лесковцу (36.049 динара).

5. Посматрано по градовима, у августу 2017. године куповну
моћ изнад просека Републике имали су Београд,
Смедерево, Ужице, Панчево, Крагујевац и Нови Сад. У осталим
градовима који се статистички прате, просечна месечна нето зарада покрила је Минималну
потрошачку корпу,
а није била довољна
за покриће Просечне потрошачке корпе.

6. Посматрано по делатностима, а у односу на просек нето зараде у Републици (47.220 динара), у августу 2017. године највећу нето зараду
статистика је регистровала у делатности
Ваздушног саобраћаја
(171.139 динара), Рачунарском програмирању и консултантским
делатностима (166.952 динара) и у Управљачким делатностима и саветовању (124.189
динара).

Најнижа нето зарада регистрована
је у делатности Кинематографске, телевизијске и музичке продукције (23.183
динара), затим у делатности Путничких агенција, тур-оператера и резервација
(23.156 динара), као и у Заштитној и истражној делатности (23.941 динар).

 

Кретање куповне моћи становништва у Републици
Србији у 2017. години