Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, на основу података РЗС-а, објавило је на свом сајту податке о кретању куповне моћи становништва и потрошачкој корпи за фебруар 2015.
Према тим подацима, куповна моћ мерена односом просечне нето зараде и Просечне, односно Минималне потрошачке корпе у фебруару 2015. године осетно је већа у односу на претходни месец, захваљујући, пре свега, повећању просечне месечне нето зараде.
1. Просечна потрошачка корпа за месец фебруар 2015. износила је 66.330,58 динара и већа је од Просечне потрошачке корпе из претходног месеца за 0,6% или 394,38 динара. У односу на фебруар 2014. године Просечна потрошачка корпа већа је за 0,94%.
Минимална потрошачка корпа за фебруар 2015. износила је 34.550,48 динара и већа је за 0,72% или 244,67 динара, од Минималне потрошачке корпе из претходног месеца. У односу на фебруар 2014. године Минимална потрошачка корпа већа је за 1,09%.
2. Просечна месечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у фебруару 2015. износила је 42.749 динара.
У односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у јануару 2015. године, номинално је већа за 8,8% и реално је већа за 7,8%.
Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у фебруару 2015, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у фебруару 2014. године, номинално је мања за 3,0% и реално за 3,8%.
Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у периоду јануар–фебруар 2015, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у периоду јануар–фебруар 2014. године, номинално је иста, а реално је мања за 0,4%.
3. За покриће Просечне потрошачке корпе у фебруару 2015. године било је потребно 1,55 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,81 просечне зараде.
У јануару 2015. за покриће Просечне потрошачке корпе било је потребно 1,68 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,87 просечне зараде.
У фебруару 2014. за покриће Просечне потрошачке корпе било је потребно 1,49 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,77 просечне зараде.
4. Просечна месечна нето зарада по запосленом у фебруару 2015, износила је 42.749 дин.
Посматрано по градовима, натпросечну нето зараду у фебруару 2015, статистика је регистровала у Београду (51.893 дин.), Панчеву (51.043 дин.) и Новом Саду (49.568 дин.). Просечна месечна зарада испод просека Републике у фебруару 2015, забележена је у Ужицу (41.459 дин.), Зрењанину (40.835 дин.), Смедереву (40.658 дин.), С. Митровици (40.376 дин.), Суботици (39.722 дин.), Крагујевцу (39.271 дин.), Зајечару (38.756 дин.), Шапцу (38.603 дин.), Нишу (37.450 дин.), Ваљеву (37.375 дин.), Краљеву (34.468 дин.) и Лесковцу (33.425 дин.).
5. Посматрано по градовима, у фебруару 2015. куповну моћ изнад просека Републике имали су: Београд, Панчево, Нови Сад и Смедерево. Ужице је имало куповну моћ на републичком просеку. У свим градовима који се статистички прате просечна месечна нето зарада је покрила Минималну потрошачку корпу, а није била довољна за покриће Просечне потрошачке корпе.
6. Посматрано по делатностима, а у односу на просек нето зараде у Републици (42.749 динара) у фебруару 2015. године, највећу нето зараду статистика је регистровала у Услужним делатностима у рударству (137.088 динара), Рачунарском програмирању и консултантским делатностима (133.325 динара) и Производњи кокса и деривата нафте (123.340 динара). Најнижа нето зарада регистрована је у Делатности путничких агенција, тур-оператора и резервација (15.697 динара), Заштитним и истражним делатностима (16.357 динара) и Изнајмљивању и лизингу (22.467 динара).
Кретање куповне моћи становништва у Републици Србији у 2015. године
|
Година –месец |
Просечна месечна нето зарада по запосленом |
Потрошачка корпа |
Однос потрошачке корпе и зараде |
||
|
Просечна |
Минимална |
(3:2) |
(4:2) |
||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
|
Јануар |
39.285 | 65.936,20 | 34.305,81 | 1,68 | 0,87 |
|
Фебруар |
42.749 | 66.330,58 | 34.550,48 | 1,55 | 0,81 |