Kуповна моћ становништва – потрошачка корпа за фебруар 2016.

Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, на основу података РЗС-а, објавило је на свом сајту податке о кретању куповне моћи становништва и потрошачкој корпи за фебруар 2016. године.

Према тим подацима, куповна моћ мерена односом просечне нето зараде и Просечне, односно Минималне потрошачке корпе у фебруару 2016. године већа је него претходног месеца, захваљујући, пре  свега, повећању просечне нето зараде.

1. Просечна потрошачка корпа за месец фебруар 2016. године износила је 67.150,62 динара и већа је од Просечне потрошачке корпе из претходног месеца за 0,78% или 293,58 динара.

У односу на фебруар 2015. године Просечна потрошачка корпа већа је за 1,24%.

Минимална потрошачка корпа за фебруар 2016. године износила је 35.037,96 динара и већа је за 0,84% или 135,23 динара, у односу на Минималну потрошачку корпу из претходног месеца.

У односу на фебруар 2015. године Минимална потрошачка корпа већа је за 1,41%.

2. Просечна месечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у фебруару 2016. године у Републици Србији износила је 44.450 динара.

У односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у јануару 2016. године, номинално је већа за 9,9% и реално је већа за 10%.

Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у фебруару 2016. године у Републици Србији, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у фебруару 2015. године, номинално је мања за 4,0% и реално је мања за 2,5%.

Просечна зарада без пореза и доприноса  исплаћена у периоду јануар-фебруар 2016. године у Републици Србији, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у периоду јануар-фебруар 2015. године, номинално је већа за за 3,5% и  реално је већа за 1,6%.

3. За покриће Просечне потрошачке корпе у фебруару 2016. године било је потребно 1,51 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,79 просечне зараде.

У јануару 2016. године за покриће Просечне потрошачке корпе било је потребно 1,66  просечних зарада, а за покриће  Минималне корпе било је довољно 0,87 просечне зараде.

У фебруару 2015. године за покриће Просечне потрошачке корпе било је потребно 1,55 просечних зарада, а за покриће  Минималне корпе било је довољно 0,81 просечне зараде.

4. Просечна месечна нето зарада по запосленом у Републици у фебруару 2016. године, износила је 44.450 динара.

Посматрано по градовима, натпросечну нето зараду у фебруару 2016. године, статистика је регистровала у Београду (55.533 динара), Панчеву (49.522 динара), Новом Саду (49.513 динара) и Смедереву (45.916 динара). Просечна месечна зарада испод просека Републике у фебруару 2016. године, забележена је у Ужицу (43.049 динара), Зрењанину (42.093 динара), Крагујевцу (41.013 динара), С. Митровици (39.948 динара),  Нишу (39.835 динара), Суботици (39.358 динара), Шапцу (38.471 динара), Зајечару (38.329 динара), Ваљеву (37.938 динара), Краљеву (36.904 динара), и Лесковцу (33.716 динара).

5. Посматрано по градовима, у фебруару 2016. године куповну моћ изнад просека Републике имали су Београд, Смедерево, Шабац, Панчево и Нови Сад. У свим осталим градовима који се статистички прате просечна месечна нето зарада покрила је Минималну потрошачку корпу, а није била довољна за покриће Просечне потрошачке корпе.

6. Посматрано по делатностима, а у односу на просек нето зараде у Републици (44.450 динара) у фебруару 2016. године, највећу нето зараду статистика је регистровала у Рачунарском програмирању и консултантским делатностима (163.536 динара), Услужним делатностима у рударству (143.462 динара) и у Рекламирању и истраживању тржишта (132.277 динара). Најнижа нето зарада регистрована је у Делатности путничких агенција, туроператора и резервација (16.132 динара), Изнајмљивању и лизингу (20.001 динара) и Поправци рачунара и предмета за личну употребу (24.055 динара).

 

Кретање куповне моћи становништва у Републици Србији у 2016. години