Kуповна моћ становништва – потрошачка корпа за фебруар 2017. године

Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, на основу података РЗС-а, објавило је на свом сајту податке о кретању куповне моћи становништва и потрошачкој корпи за фебруар 2017. године.

Према тим подацима, куповна моћ мерена односом просечне нето зараде и Просечне, односно Минималне потрошачке корпе у фебруару 2017. године, виша је у односу на претходни месец, захваљујући пре свега повећању просечне месечне нето зараде. Вредности Просечне, односно Минималне потрошачке корпе незнатно су повећане у односу на претходни месец.

1. Просечна потрошачка корпа за месец фебруар 2017. године износила је 69.131,24 динара и већа је од Просечне потрошачке корпе из претходног месеца за 0,8% или 567,52 динара.

Минимална потрошачка корпа за фебруар 2017. године износила је 35.876,52 динара и већа је за 1% или 358,92 динара у односу на Минималну потрошачку корпу из претходног месеца.

2. За покриће Просечне потрошачке корпе у фебруару 2017. године било је потребно 1,47 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,76 просечне зараде.

За покриће Просечне потрошачке корпе у фебруару 2016. године било је потребно 1,51 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,79 просечне зараде.

3. Просечна месечна нето зарада по запосленом у Републици Србији у фебруару 2017. године износила је 46.990 динара.

Посматрано по градовима, натпросечну нето зараду у фебруару 2017. године статистика је регистровала у Београду (58.698 динара), Новом Саду (53.532 динара), Смедереву (50.129 динара), Панчеву (49.907 динара) и Ужицу (47.200 динара).

Просечна месечна зарада испод просека Републике Србије у фебруару 2017. године забележена је у Зрењанину (44.614 динара), Крагујевцу (44.451 динара), Сремској Митровици (44.338 динара), Суботици (43.374 динара), Нишу (42.145 динара), Шапцу (41.113 динара), Ваљеву и Зајечару (по 39.832 динара), Краљеву (39.738 динара) и Лесковцу (35.789 динара).

4. Посматрано по градовима, у фебруару 2017. године куповну моћ изнад просека Републике имали су Београд, Нови Сад, Смедерево, Ужице и Крагујевац. У осталим градовима који се статистички прате, просечна месечна нето зарада је покрила Минималну потрошачку корпу, а није била довољна за покриће Просечне потрошачке корпе.

5. Посматрано по делатностима, а у односу на просек нето зараде у Републици (46.990 динара) у фебруару 2017. године, највећу нето зараду статистика је регистровала у Рачунарском програмирању и консултантским делатностима (210.529 динара), Ваздушном саобраћају (160.889 динара) и у Управљачким делатностима и саветовању (134.653 динара).

Најнижа нето зарада регистрована је у Делатностима путничких агенција, тур-оператера и резервација (21.834 динара), Делатностима изнајмљивања и лизинга (23.614 динара) и делатностима кинематографске, телевизијске и музичке продукције (23.988 динара).

 

Кретање куповне моћи становништва у Републици Србији у 2017. години