Kуповна моћ становништва – потрошачка корпа за јул 2016. године

Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, на основу података РЗС-а, објавило је на свом сајту податке о кретању куповне моћи становништва и потрошачкој корпи за јул 2016. године.

Према тим подацима, куповна моћ мерена односом просечне нето зараде и Просечне, односно Минималне потрошачке корпе у јулу 2016. године, налази се на приближном нивоу у односу на претходни месец.

1. Просечна потрошачка корпа за месец јул 2016. године, износила је 67.143,82 динара, и већа је од Просечне потрошачке корпе из претходног месеца за 0,17% или 112,2 динара.

У односу на јул 2015. године, Просечна потрошачка корпа мања је за 0,50%.

Минимална потрошачка корпа за јул 2016. године, износила је 34.887,54 динара и већа је за 0,07% или 25,37 динара, у односу на Минималну потрошачку корпу из претходног месеца.

У односу на јул 2015. године, Минимална потрошачка корпа већа је за 0,65%.

2. Просечна месечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у јулу 2016. године, у Републици Србији износила је 46.280 динара.

У поређењу са просечном зарадом без пореза и доприноса исплаћеном у јуну 2016. године, номинално је мања за 0,4% и реално је мања за 0,3%.

Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у јулу 2016. године, номинално је већа за 1,5, а реално је већа за 0,3% у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у јулу 2015. године.

Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у периоду јануар – јул 2016. године, номинално је већа за 3,9% и реално је већа за 2,9% у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у периоду јануар – јул 2015. године.

3. За покриће Просечне потрошачке корпе у јулу 2016. године, било је потребно 1,45 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,75 просечне зараде.

У јуну 2016. године, за покриће Просечне потрошачке корпе било је потребно 1,44 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,75 просечне зараде.

У јануару 2016. године, за покриће Просечне потрошачке корпе било је потребно 1,66  просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,87 просечне зараде.

У јулу 2015. године, за покриће Просечне потрошачке корпе било је потребно 1,46 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,76 просечне зараде.

4. Просечна месечна нето зарада по запосленом у Републици у јулу 2016. године, износила је 46.280 динара.

Посматрано по градовима, натпросечну нето зараду у јулу 2016. године, статистика је регистровала у Београду (58.036 динара), Новом Саду (51.628 динара), Смедереву (47.902 динара) и Панчеву (46.837 динара). Просечна месечна зарада испод просека Републике у јулу 2016. године, забележена је у Ужицу (45.918 динара), Зрењанину (44.069 динара), С. Митровици (43.577 динара), Суботици (43.368 динара), Крагујевцу (43.198 динара), Ваљеву (42.178 динара), Нишу (41.928 динара), Шапцу (40.319 динара), Зајечару (40.006 динара), Краљеву (37.778 динара) и Лесковцу (35.293 динара).

5. Посматрано по градовима, у јулу 2016. године, куповну моћ изнад просека Републике имали су Београд, Смедерево, Ужице и Нови Сад. У свим осталим градовима, који се статистички прате, просечна месечна нето зарада је покрила  Нову Минималну потрошачку корпу, а није била довољна за покриће Нове Просечне потрошачке корпе.

6. Посматрано по делатностима, а у односу на просек нето зараде у Републици (46.280 динара) у јулу 2016. године, највећу нето зараду статистика је регистровала у Ваздушном саобраћају (151.843 динара), Рачунарском програмирању и консултанским делатностима (147.561 динара), и у Услужним делатностима у русдарству (132.627 динара). Најнижа нето зарада регистрована је у Делатности путничких агенција, туроператора и резервација (20.706 динара), Изнајмљивању и лизингу (23.691 динара), Кинематографској, телевизијској и музичкој продукцији (23.988 динара).

 

Кретање куповне моћи становништва у Републици Србији у 2016. години