М.В. из Зрењанина у притвору је провео две и по године, а пошто је на робији лежао невин, решио је да од државе Србије затражи одштету у износу од 2,5 милијарди динара.
Против М.В. је чак 12 година вођен поступак због кривичног дела преваре, након чега је у марту прошле године ослобођен. Ову суму он је тражио јер је провео 931 дан у притвору, затим на име аутобуске карте коју је његова мјка плаћала до Београда у време посета, за изгубљену зараду док је био у притвору, као и због повреде угледа и части.
То је иначе само један од 1.154 захтева за одштету због неоснованог лежања у притвору, односно затвору, или неразумно дугог суђења, која су поднетаМинистарству правде од 1. јануара 2015. до 31. марта 2016.
Иако у Министарству правде кажу да је током тог периода оштећеним лицима њихова комисија исплатила 6,8 милиона динара, упућени кажу да је трошак државе по том основу немерљиво већи. А грешке судских и истражних органа плаћају Србије.
„Захтев за одштету прво се упућују комисији Министарства правде ради постизања споразума. Уколико се оштећени не сложи са сумом коју комисија предложи, што се најчешће и дешава, следећи корак је тужба надлежном суду“, каже за „Курир“ председник Адвокатске коморе Србије Драгољуб Ђорђевић и истиче да се преко судова исплаћују огромне своте, што је главни показатељ неефикасности државних органа.
Иначе, висина одштете се за свако оштећено лице рачуна посебно, а у обзир се узимају бројни фактори, од нарушавања здравља, до развода брака и губитка посла. Просечна одштета износи од 5.000 до 7.000 динара по дану.
Драган Добрашиновић из НВО Коалиција за надзор јавних финансија каже да је застрашујуће да невина лица леже у затвору, али је исто тако „недопустиво да овако грубе грешке правосудних органа плаћају грађани Србије.“
„Овакве грешке последице су нестручности и неодговорности било тужилаштва, било судија и истражних органа. Кад би држава увела неки вид санкција за оне који закажу у ланцу одговорности, много мање невиних људи бисмо имали по затворима и много мање пара би се трошило из већ ионако сиромашног буџета Србије“, каже Добрашиновић.
Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић каже да се захтеви за надокнаду штете подносе свуда у свету и да се Србија у томе не разликује у односу на друге државе.
„Додуше, понекад се дешава да тужилаштво не доставља суду довољно квалитетне доказе, али разлог томе може бити и чињеница да та установа нема довољан број људи у односу на обим посла“, наводи Бољевић.
Подсетимо, рачун Вишег суда у Београду блокиран је у августу прошле године с налогом за исплату 2,52 милијарде динара. Ову своту држава мора да исплати на име судских трошкова за 22 правоснажно ослобођена члана такозване стечајне мафије. У ову суму није урачунат ни динар одштете за неосновани притвор ослобођених.
Извор: сајт 021