Izmenama krovnog zakona kojima se uređuje obrazovanje prvi put je predviđeno da veroučitelji zasnivaju radni odnos na neodređeno vreme u preduniverzitetskom sistemu prosvete.
Bezmalo pola stoleća čekalo se na povratak verske nastave u škole u Srbiji, a zatim i gotovo još četvrt veka da se propisi urede tako da veroučitelji mogu da zasnuju radni odnos zastalno u preduniverzitetskom obrazovanju. Konačno, neprestani višegodišnji apeli, pre svega Srpske pravoslavne crkve, ali i drugih tradicionalnih crkava i verskih zajednica, da oni koji veronauku predaju u osmoletkama i srednjim školama mogu, kao i svi prosvetni radnici, da budu zaposleni na neodređeno vreme, deo su planiranih izmena krovnog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV). Više od 2.000 veroučitelja predaje u osmoletkama i srednjim školama širom države. Svaki od njih, za svaku školsku godinu, do sada je, po pravilu, da bi ušao u učionicu i poučavao đake veronauci, morao da potpiše ugovor na određeno vreme – tačno 12 meseci. A među veroučiteljima ima i onih koji su se odavno latili i dodatnog posla i odgovornosti odeljenskog starešine.
Aktuelnim korekcijama i dopunama ključnog propisa kojim se uređuje ovdašnje obrazovanje, a koje su bile na javnoj raspravi u poslednje tri sedmice minule godine, prvi put su izmenjene i odredbe koje se odnose na status nastavnika verske nastave, tako da je omogućeno da zasnuju radni odnos na neodređeno vreme. Iz zakona se „briše odredba kojom je propisano da za izvođenje verske nastave nastavnik sa školom u koju je upućen zaključuje ugovor o radu, do isteka tekuće školske godine, odnosno do povratka odsutnog nastavnika”, navodi se u obrazloženju planiranih izmena. Nacrtom dopunjenog ZOSOV-a precizirano je i da se veroučitelji zastalno ne primaju na osnovu konkursa koji raspisuje direktor škole, kao i da se ne preuzimaju s liste tehnoloških viškova. Predviđeno je da direktor ustanove zaključuje ugovor o radu za izvođenje verske nastave na neodređeno vreme s kandidatom sa liste koju utvrđuje ministar, ali na kojoj se nastavnici nalaze na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, i pritom ispunjavaju zakonom propisane uslove za zaposlenje u prosveti.
Predlagači novih zakonskih rešenja „usled specifičnosti načina izbora, za prijem, odnosno izvođenje nastave nastavnika verske nastave”, kako su pojasnili, kao dodatni uslov za prosvetni rad propisali su i saglasnost nadležnog organa tradicionalne crkve ili verske zajednice kojoj veroučitelj pripada. Takođe, izmenama zakona predviđeno je da ovu saglasnost, odnosno blagoslov, nadležni organ tradicionalne crkve ili verske zajednice može i da povuče. Neki od mogućih i dovoljnih razloga za povlačenje saglasnosti crkve za prosvetni rad određenom veroučitelju su, na primer: ukoliko aktivnostima, stavovima i ponašanjem podriva ugled tradicionalne crkve ili verske zajednice, odnosno uči i postupa suprotno učenju, stavovima, moralu i vrednostima koje zastupa tradicionalna crkva, odnosno verska zajednica kojoj pripada. Povlačenje blagoslova značiće otkaz veroučitelju, sudeći po novoj odredbi koja nalaže da „danom dostavljanja ustanovi obrazloženog akta o povlačenju saglasnosti nastavniku verske nastave prestaje radni odnos, ukoliko u ustanovi ne može da mu se obezbedi drugo radno mesto za koje ispunjava uslove”.
Izmenama krovnog propisa kojim se uređuje obrazovni sistem predviđeno je i da resorni ministar, na predlog organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama, a po pribavljenom mišljenju tradicionalnih crkava i verskih zajednica i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, propisuje programe stalnog stručnog usavršavanja, sadržaj portfolija i druga pitanja od značaja za unapređivanje stručnih kompetencija nastavnika verske nastave.
Predloženo je i da se verskoj nastavi, kao i građanskom vaspitanju, ali i drugom stranom jeziku, vrati status obaveznog izbornog predmeta, kakav su i imali pre nego što su na snagu stupile izmene ZOSOV-a iz 2017. godine, a tada su svi ovi predmeti nazvani programima. Ova izmena u terminologiji ne znači promenu statusa obaveznih izbornih predmeta.
– Promena naziva izborni programi u izborni predmeti (verska nastava, građansko vaspitanje i drugi strani jezik) predložena je kako bi se ukazalo na njihov značaj i činjenicu da predstavljaju obavezne predmete, koji se razlikuju od drugih obaveznih predmeta samo u činjenici da kod njih postoji mogućnost izbora. Predloženom promenom naziva izbornih programa u izborne predmete, status ovih predmeta ostaje nepromenjen. Rešenje je predloženo radi ujednačavanja naziva, budući da će u planu i programu nastave i učenja postojati samo predmeti (obavezni i izborni) i aktivnosti – obrazložili su nadležni.
Čak 95,7 odsto učenika preporučuje veronauku kao izborni predmet
Istraživanje koje je o verskoj nastavi sproveo Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV) podseća da su temelji školstva u Srbiji postavljeni još u doba vladavine kneza Miloša i da je u periodu od 1858. do 1878. godine doneto više novih zakonskih propisa koji uređuju obrazovanje, a u jednom od njih pisalo je: „Osnovne škole novim zakonom određene su kao početne narodne škole, u kojima se kao glavno ima učiti: nauka hrišćanska, čitanje, pisanje, računanje i pojanje.” Tek nakon Drugog svetskog rata veronauka je, odvajanjem škole od crkve, faktički izbačena iz školskih učionica. „Svakome ko se početkom devedesetih godina prošlog veka bavio proučavanjem društva i školstva nije bila potrebna posebna naučna dalekovidost da uoči blizinu trenutka kada će vraćanje religijskih sadržaja u škole postati realnost”, citiraju grupu istraživača autori izveštaja ZVKOV-a.
Vlada Republike Srbije, 27. jula 2001. godine, donela je Uredbu o ostvarivanju i organizovanju verske nastave i nastave alternativnog predmeta, odnosno građanskog vaspitanja, u osnovnoj i srednjoj školi. Obuhvaćene su: Srpska pravoslavna crkva, Islamska zajednica, Katolička crkva, Slovačka evangelička crkva, Jevrejska zajednica, Reformatska hrišćanska crkva i Evangelička hrišćanska crkva. Time su vrata našeg preduniverzitetskog školstva otvorena za povratak veronauke kao strogo konfesionalno određenog, a ne kao opšteobrazovnog predmeta. Od školske 2002/03. godine verska nastava i građansko vaspitanje postali su izborni predmeti, a od 2006/07. obavezni izborni predmeti. Danas 60 odsto učenika osnovnih i srednjih škola pohađa versku nastavu, a 40 odsto alternativni predmet. Čak 95,7 odsto učenika bi veronauku preporučilo ostalim đacima, što implicitno ukazuje na zadovoljstvo zbog pohađanja ovog izbornog predmeta, zaključuju stručnjaci ZVKOV-a.
Izvor: sajt Politika
Naslov: Redakcija