Izmenama i dopunama Zakona zdravstvenom osiguranju, koji bi Srbija trebalo da dobije sredinom godine, odnosno 1. juna 2021., prvi put će u pravne propise u Srbiji biće uvedena definicija retkih bolesti, trudnice će zbog sprečenosti da rade ostvariti pravo na naknadu bez obzira na to da li su im uplaćeni doprinosi, a pacijenti više neće morati da dostavljaju potvrdu o bolovanju poslodavcu, već će to umesto njih, elektronskim putem raditi izabrani lekar. Dakle, nećete više morati po doznake u dom zdravlja.
Trudnice dobijaju naknadu bez obzira na doprinose
Ako bude usvojen Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona zdravstvenom osiguranju, trudnice će ostvarivati sva prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, bez obzira na to da li im je poslodavac uplatio doprinose ili ne.
„Predloženo je da osiguranice u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, bez obzira na to da li je uplaćen dospeli doprinos, dakle i pravo na naknadu zarade zbog privremene sprečenosti za rad, a što nije slučaj prema važećem rešenju“, navodi se u obrazloženju.
Prema trenutno važećem rešenju, kada nisu uplaćeni dospeli doprinosi za zdravstveno osiguranje, trudnica, u skladu sa posebnim zakonom, može ostvariti pravo na zdravstvenu zaštitu i prava na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite.
Stiže i Registar osoba obolelih od retkih bolesti
Takođe, u obrazloženju Nacrta novog zakona navodi se da se pojavila potreba za daljim unapređenjem sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, koja se ogleda u odgovarajućim rešenjima koja se odnose na ostvarivanje prava na naknadu zarade usled privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili povrede, pa su njime predložena nova rešenja kojima se olakšava ostvarivanje tog prava osiguranicima, kao i poslodavcima.
Planirano je, po prvi put, uvođenje definicije retkih bolesti u pravne propise Republike Srbije. To bi zapravo bilo sprovođenje jedne od aktivnosti Programa za retke bolesti u Srbiji za period 2020-2022. godine sa Akcionim planom.
„U cilju sprovođenja ove aktivnosti, Radna grupa za praćenje i koordinisanje implementacije Programa za retke bolesti jednoglasno je zauzela stav da se retke bolesti definišu na način naveden u Nacrtu zakona“, navodi se u obrazloženju i dodaje da je definicija retkih bolesti osnov da Srbija dobije i registar lica obolelih od njih.
„Neophodno je da pomenuta definicija bude deo rešenja sadržanih u Nacrtu zakona, pošto je ona osnov za formiranje registra lica obolelih od retkih bolesti, koji će omogućiti sagledavanje učestalosti, rasprostranjenosti, trajanja, ishoda, demografskih, kliničkih i drugih karakteristika lica obolelih od retkih bolesti“, stoji u obrazloženju.
Inače, retke bolesti su one koje pogađaju manje od pet lica na 10.000 stanovnika.
Lekar šalje doznake poslodavcu
U Zakonu bi trebalo da bude izmenjen i član 17, koji se odnosi na potvrde o bolovanju. Predlog je da osiguranik, odnosno član njegove porodice, ne dostavlja potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad poslodavcu, već će tu informaciju elektronskim putem dostavljati izabrani lekar poslodavcu.
„Članom 17. Nacrta predlaže se brisanje određenih odredaba u Zakonu o radu, a kojom je bila propisana dužnost zaposlenog da poslodavcu dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u roku od tri dana, s obzirom na to da se ovim nacrtom predlažu nova rešenja baš u pogledu te obaveze zaposlenog. Sada će umesto njega, a uz njegovu saglasnost, informaciju o privremenoj sprečenosti za rad, poslodavcu elektronskim putem će dostavljati izabrani lekar“, stoji u Nacrtu novog zakona.
Obračun naknade vršiće RFZO
Takođe, poslodavac više neće obračunavati naknade zarade, već će to radi Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), koji je do sada vršio kontrolu obračuna, na osnovu podataka o uplaćenim porezima i doprinosima za tog osiguranika, a koje dobija službenim putem od Poreske uprave.
„Taj obračun, kao i samu naknadu zarade, kako je predloženo, Republički fond za zdravstveno osiguranje dostavlja, odnosno uplaćuje poslodavcu u kraćem roku (15 dana), u odnosu na važeće rešenje (30 dana). Na taj način izbegnuto je dvostruko vršenje obračuna naknade zarade i čitav postupak je pojednostavljen“, ističe se u obrazloženju predloženih rešenja za novi Nacrt Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Primena od 1. juna
Nakon završetka javne rasprave Ministarstvo zdravlja analiziraće sve sugestije učesnika i sačiniti izveštaj u roku od 15 dana od dana okončanja javne rasprave.
Novi Zakon stupio bi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivao bi se od 1. juna 2021. godine.
Postojeći Zakon o zdravstvenom osiguranju primenjuje se od 11. aprila 2019. godine.
U javnoj raspravi koja traje do 28. februara mogu da učestvuju predstavnici državnih organa, javnih službi, predstavnici zdravstvenih ustanova, stručna javnost, udruženja i drugi zainteresovani građani.
Izvor: sajt Blic-a
Naslov Redakcija