Ko može da radi moraće da zasuče rukave i neće moći da koristi socijalnu pomoć. Kako bi došao do posla pomoći će mu država. Na taj način će se smanjiti pritisak na budžet, a samim tim i broj korisnika socijalne pomoći.
– Neophodno je da se radno sposobnim korisnicima novčane socijalne pomoći u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje obezbedi adekvatna podrška i funkcionalnije sprovođenje mera socijalne uključenosti – naglašavaju u Ministarstvu za rad.
To znači da će oni koji mogu da rade, a primaju socijalnu pomoć, morati da se aktiviraju, a u tome će im pomoći NSZ. Sve ovo su dugo najavljivane promene koje će doneti novi Zakon o socijalnoj zaštiti.
Nacrt novog zakona o socijalnoj zaštiti trebalo bi da bude završen u naredna dva meseca, a neke odredbe mogle bi da počnu da važe već od 1. januara.
Mirjana Veljović, predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti, smatra da propis donet 2011. godine nije uopšte bio primenljiv i dobro je da su nadležni rešili da ga promene. Najveći problem je, tvrdi ona, što ne postoje podzakonska akta koja bi omogućila njegovo sprovođenje.
– Zaposleni u centrima za socijalni rad moraju da se rasterete javnih poslova koje rade za državu preko javnih ovlašćenja. Tu spadaju starateljska zaštita, usvojenje, nasilje u porodici i zbog toga nemaju vremena da se bave svojim poslom odnosno lokalnim uslugama. Primarni posao centara za socijalni rad su jednokratne novčane pomoći, rad u centrima za dnevni boravak dece i omladine, prvenstveno ometene u razvoju, usluge ličnog pratioca i personalnog asistenta, savetovališta, pomoć u kući…
U planu je i uspostavljanje novih inovativnih i fleksibilnih usluga, uključivanje većeg broja pružalaca usluga iz nedržavnog sektora i povezivanje aktera na lokalnom i nacionalnom nivou.
– Povezaćemo različite sektore, čime bi se smanjile administrativne prepreke korisnicima prava iz oblasti socijalne zaštite i skratio rok za njihovo ostvarivanje – kažu nadležni. – Na ovaj način će se centrima za socijalni rad, u postupcima rešavanja po zahtevima za priznavanje prava, obezbediti uvid u evidencije drugih organa državne uprave i dati mogućnost da sami pribavljaju određene dokaze u postupku, što skraćuje postupak i olakšava pristup, a istovremeno je mehanizam kontrole.
I za korisnike socijalne pomoći smanjiće se administrativne prepreke, a samim tim i rok za njihovo ostvarivanje. Pored toga što se skraćuje postupak i olakšava pristup, istovremeno će se uvesti i mehanizam kontrole.
Izrađen je Nacrt zakona o socijalnoj karti, sproveden je konsultativni proces, sprovedena je javna rasprava, a zatim je dostavljen Vladi na razmatranje i utvrđivanje predloga.
Opšti cilj uspostavljanja socijalne karte je postojanje jedinstvene i centralizovane evidencije koja sadrži tačne i ažurne podatke o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca i sa njim povezanih osoba u elektronskom obliku.
Izvor: sajt Novosti, autor J. Ž. Skenderija
Naslov: Redakcija