Zaključak o sprovođenju javne rasprave o Nacrtu zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu objavljen je 6.3.2019. na sajtu Ministarstva pravde.
Odbor za pravni sistem i državne organe Vlade Srbije, na 88. sednici, održanoj 6. marta 2019. godine, odobrio je sprovođenje javne rasprave o Nacrtu zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu i utvrdio program sprovođenja javne rasprave, koja će se održati u periodu od 8. marta do 29. marta 2019. godine.
Programom je predviđeno da u javnoj raspravi učestvuju relevantni državni organi, predstavnici civilnog društva, stručne javnosti i drugih zainteresovanih strana.
Zajedno sa Zaključkom, na internet prezentaciji Ministarstva pravde objavljeno je i Obrazloženje za donošenje ovog zakona.
Primedbe, predlozi i sugestije na Nacrt zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu mogu se dostaviti na adresu milica.todorovic@mpravde.gov.rs ili na adresu Ministarstvo pravde, Nemanjina 22-26, 11000 Beograd.
Izbegavanje prijavljivanja imovine, bez obzira da li je stečena na legalan ili nelegalan način, koštaće građane i do 75 odsto njene ukupne vrednosti, predviđeno je nacrtom novog zakona o poreklu imovine.
Kako saznaje „Blic“, resorna ministarstva završila su rad na zakonu koji će urediti naplatu poreza na neprijavljenu imovinu i koji će vrlo brzo ući u javnu raspravu. Njime je predviđena poreska stopa od čak 75 odsto vrednosti imovine za koju se utvrdi da nije bila prijavljena bez obzira na to da li je stečena na legalan ili nelegalan način.
– Nekad je ta imovina stečena i legalnim, zakonitim putem, ali se nije prijavljivala upravo iz razloga kako bi se izbegavali porezi koji tako visokoj imovini pripadaju. Sada ćete imati visoku poresku stopu, tako da pitanje da li će nekome ubuduće pasti na pamet da skriva imovinu. Ukoliko je utvrđeno da je nešto milion evra, 75 odsto poreza znači da ćete platiti 750.000 evra u budžet Srbije. A ako je imovina stečena na nelegalan način, ukoliko se utvrdi da postoje elementi krivičnog dela, tada će postupati nadležni organi i u sudskom postupku utvrditi o kojem krivičnom delu je reč, da li je bila zloupotreba položaja ili poreska utaja ili neko drugo krivično delo – kažu za „Blic“ u Ministarstvu pravde koje zajedno sa Ministarstvom finansija radi na izradi zakona.
U nacrtu zakona precizirano je da će država dobiti „mehanizam da za svakoga, u svakom trenutku, može da utvrdi kako se obogatio i da li je to nezakonito“. Praktično, zakon se ne odnosi samo na državne funkcionere, političare i estradu, već na sve građane koji svojim stilom života mogu da izazovu bilo kakvu sumnju da njihovi prihodi nisu u skladu sa onim što su prijavljivali. Predviđeno je ispitivanje imovine 10 godina unazad.
Suština novog zakona biće unakrsno preispitivanje kako bi se utvrdila stvarna vrednost imovine nekog lica koje izaziva sumnju. Postupak će sprovoditi Poreska uprava, pri kojoj će biti formirana posebna jedinica koja će se upravo baviti ovim pitanjem. Poreska uprava će praktično proveravati imovinu, njenu vrednost i poreklo tako što će detaljno gledati sve poreske prijave i poreske bilanse, zatim računovodstvene izveštaje i druge evidencije i baze. Sve to potom će upoređivati sa podacima iz poreskog računovodstva i drugih službenih evidencija.
Ako je neko, recimo, u januaru 2018. imao imovinu vrednu 20.000 evra, a tokom 2018. svakog meseca prihodovao 60.000 dinara, da bi na kraju 2018. njegova imovina bila 500.000 evra, ta osoba mora da objasni Poreskoj upravi, odakle tolika neravnoteža između vrednosti imovine i prihoda.
Zakon o poreklu imovine najavljivan je godinama unazad. Inicijativa za donošenje Zakona o poreklu imovine u Srbiji prvi put je pokrenuta pre 17 godina, tačnije u januaru 2001. godine. Zvanične institucije i gotovo sve stranke na vlasti od tada su njegovo donošenje najavljivale najmanje deset puta.
Kontrola po prijavama građana i onome o čemu se priča u javnosti
Do informacija o postojanju neprijavljene imovine poreznici će dolaziti na različite načine. Provere će raditi na osnovu podataka iz svojih izvora, po prijavama građana, ali i na bazi informacija o kojima se priča u javnosti. U razvijenijm zemljama ljudi doživljavaju kao građansku dužnost da poreznicima prijave svako trošenje para poznanika i komšija za koje nema logičnog objašnjenja.