Izrada Nacrta novog zakona o zaštiti konkurencije trebalo bi da bude gotova do sredine marta 2019. godine, nakon čega će uslediti javna rasprava, izjavio je Jovan Stojić, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija i predsednik Radne grupe za izradu novog zakona.
On je na javnoj diskusiji o novim pravnim rešenjima u oblasti zaštite konkurencije održanoj u prostorijama Privredne komore Srbije rekao da se sadašnji Zakon o zaštiti konkurencije („Sl. glasnik RS“, br. 51/2009 i 95/2013) primenjuje desetak godina, a da je jedan od ciljeva javne rasprave da se vidi šta je do sada dala njegova primena i da se uočene slabosti isprave.
Stojić je istakao da je dobro što je Radna grupa za izradu novog zakona sastavljena od stručnjaka iz oblasti zaštite konkurencije, ali i ljudi iz privrede i da se to pokazuje kao dobar mehanizam, napomenuvši da radna grupa sve odluke donosi konsenzusom.
Prema rečima Miloja Obradovića, predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, postojeći Zakon o zaštiti konkurencije je u više od 90% odredbi usklađen sa novom direktivom EU iz oblasti zaštite konkurencije, a novi zakon bi trebalo da bude usklađen 100%.
– Smatram da Srbija ne treba da usvaja ničiji model zakona o zaštiti konkurencije niti da prepisuje evropska rešenja, već da napravi svoj zakon koji će odgovarati pravnom sistemu naše zemlje i institucionalnim karakteristikama Srbije – ukazao je Obradović.
Obradović je istakao da je zadatak Komisije adekvatan privredni ambijent i investiciono okruženje i za domaće i za strane kompanije.
– Konkurentsko tržište nikada neće biti idealno, zato i postoje institucije poput Komisije, a tržište će pokazati ko je najbolji, najproduktivniji i najinovativniji i taj će i pobeđivati na tom tržištu – zaključio je Obradović.
Gordana Tiodorović, direktor Sektora Privredne komore Srbije za pružanje podrške u zastupanju i zaštiti interesa članova, istakla je da PKS ima svog člana u Radnoj grupi za izradu novog zakona i zahvalila na pruženoj šansi da privreda izrazi svoje sugestije povodom pitanja zaštite konkurencije.
Ona je podvukla da je pitanje tržišne utakmice od suštinskog značaja za privredu.
– Imali smo dosta sugestija i primedbi i nadamo se da će ih novi nacrt uvažiti. Praksa je pokazala da kada se privreda na početku uključi u donošenje nekog novog propisa, primena tog propisa kasnije ide uz manje smetnji jer su neka pitanja unapred rešena – rekla je Tiodorović.
Tiodorović je takođe najavila da će Komora u saradnji sa Komisijom i Ministarstvom trgovine organizovati javne rasprave od marta na temu Nacrta novog zakona o zaštiti konkurencije.
Na skupu se čula i reč akademskih stručnjaka iz oblasti zaštite konkurencije.
Vanredni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevca Milan Kostić ukazao je na značaj primene ekonomske analize u sferi zaštite konkurencije.
On je govorio o potrebi povećanja pragova koncentracije i predložio pristup tzv. dvostrukog koloseka – da za prihode vezane za domaće tržište pragovi koncentracije ostanu na postojećem nivou, a da za one na svetskom tržištu budu povećani.
– Na taj način bi se kapaciteti Komisije rasteretili i ne bismo više imali situaciju da 80% slučajeva otpada na rešavanje po pitanju koncentracije – smatra Kostić.
Govoreći o Uredbi o kriterijumima za utvrđivanje relevantnog tržišta („Sl. glasnik RS“, br. 94/2005), Kostić je ukazao da podela na uže i šire tržište stvara konfuziju i da ekonomska logika nalaže jedinstveno definisanje relevantnog tržišta.
– To jeste vrlo škakljiva, ekonomska oblast, ali ako iza precizno definisanog tržišta imate i kvalitetnu ekonomsku analizu, napravili ste prvi korak u rešavanju kasnijih pojedinačnih slučajeva.
Profesor Kostić je takođe istakao potrebu bolje edukacije svih institucija koje su uključene u ovaj proces, pre svega sudstva, kompanija srednje veličine i na kraju potrošača, dodavši da se institut naknade štete nedovoljno koristi.
Sandra Fišer Šobot, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, govorila je o predlozima za uvođenje instituta samovrednovanja u okviru restriktivnih sporazuma, iznevši mišljenje da je sadašnji institut pojedinačnih izuzeća bolje rešenje je učesnicima na tržištu omogućava pravnu sigurnost i zakonitost sporazuma odobrenog od strane Komisije.
– Druga prednost trenutnog rešenja je centralizovanost sistema, jer odluka je uvek na Komisiji i na taj način se stvara jedinstvena praksa koja može biti sistematizovana i kasnije, kada se pređe na sistem samovrednovanja, učesnicima na tržištu poslužiti kao osnov da sami vrednuju svoje sporazume – istakla je Fišer Šobot i dodala da trenutno ne postoje praksa i standardi na osnovu kojih bi to moglo da se radi, te da bi se uvođenjem samovrednovanja povećao rizik pogrešne procene.
Miloš Andrović, stručnjak za pristup tržištu, nije se složio sa prof. Fišer Šobot u tom pogledu. On smatra da samoocena i prethodno odobrenje Komisije, ne isključuju jedno drugo.
– Učesniku u restriktivnom sporazumu treba ostaviti mogućnost da sam izvrši samoprocenu, ali i velikim globalnim kompanijama unutar zakona ostaviti mogućnost prethodne provere kroz postojeći sistem. Kada učesnik u restriktivnom sporazumu želi potpunu pravnu sigurnost, onda treba da snosi teret dokazivanja pred Komisijom, a sa druge strane, kada neko smatra da je izvršio kompletnu analizu, onda teret dokazivanja da je njegov sporazum doveo do poremećaja strukture i dinamike tržišta treba da bude na Komisiji – zaključio je Andrović.
Izvor: sajt e-Kapija
Naslov: Redakcija