На примеру недавно окончаног стечаја у једној београдској фирми могло би се закључити да стечајни управници у Србији нису мотивисани да компаније воде у нови почетак, већ у – банкрот. Стечајном управнику за опоравак ове фирме следовала је награда од три милиона динара. Припашће му, ипак, дупло више, јер пропис предвиђа да мора да добије исти износ као да је предузеће распродао.
Стечајном управнику свакако следи награда – било да је фирма стала на ноге, било да је отишла у историју. У првом случају, основица за обрачун је износ који планирају да врате повериоцима. У другом – вредност имовине која се продаје. Правилник, међутим, штити управника тако да уколико одбор поверилаца, мимо њега, хоће да реорганизује компанију, њему не припадне мање него што би добио да је фирму одвео у банкрот. С друге стране, не мотивише га да сам осмисли план опоравка. У том случају, горњи лимит му је – опет износ који би добио и за случај банкротства.
Стручњаци, међутим, појашњавају да се овако спречавају манипулације. Не може свака фрима да поново почне да послује.
– У пракси је до сада плановима реорганизације предвиђано нереално намирење у односу на оно које би било у банкротству, тако да је награда стечајног управниика увек била виша – објашњава Бранко Радуловић, професор Правног факултета. – Према мом мишљењу у случају када стечајни управник не припрема, односно не подноси план, награда треба да покрије трошкове, који укључују и накнаду за његов ангажман на активностима у оквиру стечајног поступка. Идеално би било да стечајни управник мора да прикаже детаљно настале трошкове и да то одобри судија. То значи да стечајни управник има само накнаду трошкова плус неки подстицај. И ово има негативне стране, јер би управници били увек мотивисани да покушају да поднесу план реорганизације. То није само себи циљ, већ само када постоји одрживост пословања.
Досад је на име награда исплаћено више од 15 милиона евра. У случају распродаје друштвене имовине, убедљиво највећи део „колача“ припао јој је на име стечаја Робних кућа „Београд“. Награда стечајном управнику, Агенцији за приватизацију, износила је више од 43,4 милиона динара.
Статистика
Према подацима Агенције за лиценцирање стечајних управника, закључно са 1. августом ове године, у Србији су закључена укупно 3.424 стечајна поступка. До 2008. године 291 поступак, а највише стечајева окончано је 2012. години и то њих 641. У овој години окончано је 88 поступака.
Извор: сајт Вечерњих новости