Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,25%.
Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvarene i očekivane efekte prethodno preduzetih mera monetarne politike radi ublažavanja negativnih posledica pandemije i podsticanja privrednog rasta. Izvršni odbor očekuje da će dosadašnje ublažavanje monetarne politike, a pre svega smanjenje referentne kamatne stope za jedan procentni poen u odnosu na pretkrizni nivo, nastaviti da doprinosi očuvanju povoljnih uslova finansiranja privrede i građana i rastu njihovog raspoloživog dohotka i u narednom periodu.
U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, ekonomski oporavak naše privrede usledio je od maja i u većini proizvodnih i uslužnih sektora bio je brži od očekivanja, tako da je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u prvoj polovini godine privredna aktivnost u Srbiji bila niža za oko 0,8% u odnosu na isti period prethodne godine, što je bolji ishod od prvobitno očekivanog.
Izvršni odbor ističe da je takvom ishodu doprinelo to što je Srbija ovu globalnu krizu dočekala u znatno povoljnijoj poziciji u odnosu na prethodne krize. To je stvorilo prostor za donošenje obimnih monetarnih i fiskalnih mera, kao i za eventualne buduće mere ako to bude potrebno, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti i fiskalne pozicije države. Izvršni odbor očekuje da će započeti oporavak biti nastavljen u narednom periodu i da će već naredne godine biti prestignut pretkrizni nivo privredne aktivnosti.
Bržem oporavku domaće privrede trebalo bi da doprinesu i stimulativne mere Narodne banke Srbije, koje, pored omogućenog produženog zastoja u otplati kreditnih obaveza i obaveza po osnovu finansijskog lizinga za dva meseca, preduzećima obezbeđuju povoljnije uslove finansiranja u dinarima u okviru garantne šeme Vlade Republike Srbije, a stanovništvu olakšavaju uzimanje stambenih kredita, kao i otplatu kredita i za ostale namene. Izvršni odbor je imao u vidu i očekivane efekte obimnog paketa fiskalnih mera (u ukupnom iznosu od preko 12% bruto domaćeg proizvoda), kojima je obezbeđena snažna podrška privatnom sektoru kako bi oporavak naše privrede od pandemije bio što brži.
Izvršni odbor naglašava da je donošenje pomenutih podsticajnih mera bilo moguće u uslovima očuvane niske i stabilne inflacije, čemu su doprineli, pre svega, obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa i puna snabdevenost tržišta robom i u uslovima krize, kao i usidrena inflaciona očekivanja. Inflacija je u julu iznosila 2% međugodišnje, a prema oceni Izvršnog odbora oko tog nivoa nastaviće da se kreće i u narednim mesecima. Postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja očekuje se u srednjem roku, čemu bi trebalo da doprinese oporavak tražnje, podstaknut merama monetarne i fiskalne politike.
Na globalnom nivou, nakon znatnog pada privredne aktivnosti tokom drugog tromesečja izazvanog pandemijom virusa korona, usledilo je postepeno ublažavanje zdravstvenih mera i započet je oporavak ekonomske aktivnosti, koji je u mnogim zemljama bio podstaknut i preduzetim ekspanzivnim merama monetarne i fiskalne politike. Iako kretanja u međunarodnom okruženju i dalje karakteriše visok stepen neizvesnosti, pokazatelji ekonomske aktivnosti od juna ukazuju na oporavak svetske ekonomije od krize izazvane pandemijom, a u pojedinim zemljama, uključujući i našeg najznačajnijeg trgovinskog partnera – zonu evra, taj oporavak se za sada odvija iznad prethodnih očekivanja. Kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i dalje su volatilna, na šta se, pored neizvesnosti oko toka pandemije, odražavaju i ekonomske tenzije između SAD i Kine.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 8. oktobra.
Izvor: sajt NBS
Naslov: Redakcija