Најчешћи разлог колективног кршења радних права у јавним предузећима или државној управи је посебни колективни уговор, који махом предвиђа више исплате од оних које је послодавац планирао у текућој буџетској години, односно више од средстава за која је добио сагласност државе.
У питању је кршење обавеза послодавца за исплате по разним основима – јубиларна награда, регрес, накнада за исхрану у току рада…
У тој ситуацији, да не би исплатом прекорачили одобрену масу зарада, послодавци запосленима исплаћују мање износе него што су уговорили колективним уговором иако су свесни да тако крше права запослених, објашањава за Тањуг директор Републичке агенције за мирно решавање радних спорова Миле Радивојевић.
„Одговорна лица у предузећу се налазе у незавидној ситуацији, јер уколико прекрше посебни колетивни уговор остављају могућност запосленима да колективно туже предузеће, али уколико изврше исплате предвиђене колективним уговором и пробију одобрену масу – одговорно лице (директор) корисника јавних средстава би сносило одговорност за то“, навео је Радивојевић.
У тој ситуацији запослени покрећу судске поступке за исплату накнада предвиђених колективним уговором, или се пак обраћају Агенцији за предлогом за покретање поступка мирног решавања спора.
За разлику од судске пресуде којом је послодавац обавезан да предвиђене износе исплати одмах и у целости, чиме се доводи у питање функионисање предузећа, у поступку мирног решавања спора он може са запосленима да постигне споразум о исплатама које неће нарушити пословање.
Радивојевић је указао да би сви корисници јавних средстава (буџета), као што су јавна предузећа или државна управа, код којих постоји опасност од колективних или групних тужби запослених, требало да своје спорове решавају алтернативним путем – у поступку пред Агенцијом.
На тај начин ће се уштедети и средства и време и ускладиће се реалне могућности предузећа са обавезама према запосленима, нагласио је Радивојевић.
У неколико претходних колективних поступака, међу којима су ЈКП Градске Тржнице, ЈКП Пут Нови Сад и актулени поступак у Установи студентског стандарда у Новом Саду, Агенцији је стигло преко 500 захтева за покретање поступка, а основни разлог је несклад између одобрене масе зарада и посебног колективног уговора.
„Они су у поступку пред Агенцијом потписали споразуме са послодавцем и на основу тих споразума арбитри су донели појединачна решења, која имају исту правну снагу као правоснажне судске пресуде“, навео је Радивојевић.
Решењима је предвиђено да предузећа сва заостала дуговања запосленима исплаћују у ратама – које не нарушавају редовно пословање предузећа, истакао је директор Агенције.
Радивојевић је навео и пример поступка ЈКП Градске Тржнице у Крагујевцу пред Агенцијом у којем су готово сви запослени по неколико основа покренули поступке против послодавца, односно Јавног предузећа.
„Готово сви су у току прошле године окончани арбитражним решењима која су обострано прихватљива. Запослени су се сагласили да им послодавац исплати заостало дуговање у ратама које одговарају његовом пословању и на тај начин су трајно решили дугогодишњи проблем“, нагласио је Радивојевић.
Одговарајћи на питање зашто је у овим случајевима добро за послодавце да дају сагласност за улазак у колективни поступак пред Агенцијом, Радивојевић је указао да послодавци у поступку пред Агенцијом, током преговора могу да закључе споразум са запосленим на основу којег се доноси арбитражно решење.
„Арбитражно решење постаје основ за исплату дуговања и оно има исту правну снагу као судско поравнање“, нагласио је Радивојевић.
Тек након правоснажне судске одлуке, односно арбитражног решења, послодавци добијају основ да преусмеравају средства за исплату дуговања.
Послодавац такође мозе да потпише споразум са запосленим и без арбитра Агенције, али тај споразум би био правно рушљив – могла би да се покрене парница за поништај тог споразума, напоменуо је Радивојевић.
Са друге стране, како је нагласио, када се кроз поступак пред Агенцојм на основу споразума донесе арбитражно решење оно је извршни акт на основу кога може да се тражи извршење.
Поред тога што одлуке – решења арбитара Агенције имају исту правну снагу као правоснажне судске пресуде, бенефити поступка пред Агенцијом у односу на судски поступак, су ти што он треба да се оконча у року од 30 дана и за странке је бесплатан, односно тршкови поступка падају на терет државе.
Према Закону о мирном решавању радних спорова, у року од 30 дана запослени треба да добију арбитражно решење, без трошкова поступка и трошкова авокатских услуга.
Поступак је искључиво добровољан, тако да ни запослени ни послодавци не могу бити натерани да уђу у поступак пред Агенцијом и мирно реше свој спор.
Иначе, у јулу 2015. године Влада Србије је донела закључак са препоруком свим корисницима јавних средстава да све спорове решавају пред Агенцијом у циљу уштеда новца и времена.
Тако се број поступака пред Агенцијом у току прошле године у односу на 2015. годину повећао чак три пута. Према подацима Агенције, током 2015. године Агенцији је поднето 322 предлога за решавање индивидуалних или колективних радних спорова, а у току 2016. године чак 956.
Извор: сајт novosti.rs