Нови уговори за обичан и пословни свет

 

 

Преднацрт грађанског законика Србије доноси више од 50 нових уговора, о којима ће правници расправљати на регионалном скупу у Будви у јуну.

Уго­вор о фи­нан­сиј­ском ли­зин­гу, уго­вор о са­рад­њи у по­љо­при­вре­ди, из­да­вач­ки уго­вор, за­тим уго­во­ри о алот­ма­ну, фран­ши­зин­гу и фак­то­рин­гу, уго­во­ри на сре­ћу, ту­ри­стич­ки уго­во­ри, за­ло­га, јем­ство, кре­ди­ти и де­по­зи­ти – све је то до нај­сит­ни­јих де­та­ља раз­ра­ђе­но и ја­сно од­ре­ђе­но пред­на­цр­том бу­ду­ћег срп­ског гра­ђан­ског за­ко­ни­ка.

Са­вре­ме­но уго­вор­но пра­во, ко­је до­ти­че и „обич­не” гра­ђа­не и та­ко­зва­ни по­слов­ни свет, ко­нач­но је уоб­ли­че­но у де­лу бу­ду­ћег гра­ђан­ског за­ко­ни­ка „Обли­га­ци­о­ни од­но­си” с пре­ко 50 но­вих уго­во­ра, ко­је на­ше пра­во до са­да ни­је ре­гу­ли­са­ло.

Бу­ду­ћи срп­ски гра­ђан­ски за­ко­ник (СГЗ) има 2.838 чла­но­ва у пред­на­цр­ту, што ће се очи­глед­но про­ме­ни­ти у ко­нач­ној вер­зи­ји по­сле за­вр­шет­ка јав­не рас­пра­ве.

Пред­на­црт пред­ви­ђа де­таљ­но ре­гу­ли­са­ње по­је­ди­них обла­сти гра­ђан­ског за­ко­ни­ка, као што су оп­шти део, обли­га­ци­о­но пра­во, ствар­но пра­во, по­ро­дич­но и на­след­но пра­во. У јав­но­сти се до са­да нај­ви­ше го­во­ри­ло о де­та­љи­ма из обла­сти по­ро­дич­ног пра­ва, а уго­вор­но пра­во је би­ло у дру­гом пла­ну.

При­вред­ни уго­во­ри, од­го­вор­ност за ште­ту и од­ла­га­ње из­вр­шних по­сту­па­ка би­ће не­ке од глав­них те­ма ре­ги­о­нал­ног ску­па у Бу­дви, где ће по­чет­ком ју­на прав­ни­ци го­во­ри­ти о ис­ку­стви­ма и про­бле­ми­ма с ко­ји­ма се гра­ђа­ни, адво­ка­ти, су­ди­је, из­вр­ши­те­љи и но­та­ри сва­ко­днев­но су­сре­ћу у спо­ро­ви­ма ко­ји про­ис­ти­чу из уго­во­ра.

Да ли брач­ни дру­го­ви мо­гу да скло­пе уго­вор о до­жи­вот­ном из­др­жа­ва­њу, шта се сма­тра не­ма­те­ри­јал­ном ште­том и ко сно­си од­го­вор­ност за ште­ту, ка­ко од­ло­жи­ти при­нуд­но из­вр­ше­ње – све су то те­ме ре­ги­о­нал­ног ску­па „Бу­дван­ски прав­нич­ки да­ни”, ко­ји ор­га­ни­зу­је Са­вез удру­же­ња прав­ни­ка Ср­би­је и Ре­пу­бли­ке Срп­ске, чи­ји је пред­сед­ник проф. др Сло­бо­дан Пе­ро­вић. Са­ве­то­ва­ње ће се одр­жа­ти од 3. до 7. ју­на ове го­ди­не и то је 23. по ре­ду су­срет прав­ни­ка, ко­ји се тра­ди­ци­о­нал­но одр­жа­ва увек под на­сло­вом „Ак­ту­ел­на пи­та­ња са­вре­ме­ног за­ко­но­дав­ства”. По­ред пред­на­цр­та гра­ђан­ског за­ко­ни­ка, са­ве­то­ва­ње ће об­у­хва­ти­ти и ак­ту­ел­на пи­та­ња из управ­ног и рад­ног за­ко­но­дав­ства.

Проф. Др Сло­бо­дан Пе­ро­вић, пред­сед­ник Ко­ми­си­је за из­ра­ду гра­ђан­ског за­ко­ни­ка, под­се­ћа да је Ср­би­ја би­ла тре­ћа зе­мља у Евро­пи, од­мах по­сле Фран­цу­ске и Аустри­је, ко­ја је до­не­ла свој Гра­ђан­ски за­ко­ник 1844. го­ди­не. Гра­ђан­ски за­ко­ник Кра­ље­ви­не Ср­би­је био је на сна­зи сто го­ди­на, а да­нас га не­ма­мо, за раз­ли­ку од зе­ма­ља ко­је су сво­је за­ко­ни­ке до­не­ле мно­го ка­сни­је. Пре­стао је да ва­жи 1946. го­ди­не, под деј­ством ре­во­лу­ци­о­нар­не све­сти”, ко­ја је по­ни­шти­ла це­ло­ку­пан прав­ни си­стем пред­рат­не Ју­го­сла­ви­је.

– На по­чет­ку 21. ве­ка Ср­би­ја је јед­на од ма­ло­број­них зе­ма­ља европ­ске прав­не кул­ту­ре ко­ја не­ма свој гра­ђан­ски за­ко­ник. Да­нас има­мо За­кон о основ­ним сво­јин­ско-прав­ним од­но­си­ма из 1980. го­ди­не, из вре­ме­на со­ци­ја­ли­зма и дру­штве­не сво­ји­не. Ва­же­ћи За­кон о обли­га­ци­о­ним од­но­си­ма из 1978. го­ди­не би­ће ино­ви­ран у окви­ру бу­ду­ћег гра­ђан­ског за­ко­ни­ка Ср­би­је – ка­же др Пе­ро­вић.

Као јед­ну од зна­чај­них но­ви­на, про­фе­сор ис­ти­че на­кна­ду ште­те прав­ним ли­ци­ма, ко­ја до са­да ни­су има­ла пра­во на од­ште­ту због по­вре­де угле­да, до­сто­јан­ства и мо­рал­не ште­те.

– Ма­те­ри­јал­на ште­та је увек мер­љи­ва, а код мо­рал­не ште­те има­мо по­вре­ду лич­них до­ба­ра, пре­тр­пљен бол и страх, као и по­вре­ду до­сто­јан­ства лич­но­сти, ко­ја об­у­хва­та пра­во на жи­вот, здра­вље, те­ле­сни ин­те­гри­тет, пра­во на сло­бо­ду и сва дру­га људ­ска пра­ва за­га­ран­то­ва­на Уста­вом, ме­ђу­на­род­ним кон­вен­ци­ја­ма и по­себ­ним за­ко­ни­ма. Прав­но ли­це, као што је ком­па­ни­ја, пред­у­зе­ће, не­ма свој­ство фи­зич­ког ли­ца ко­је мо­же да осе­ти бол и страх, али ипак мо­же да пре­тр­пи мо­рал­ну ште­ту, ко­ја ни­је ма­те­ри­јал­на – ка­же про­фе­сор Пе­ро­вић.

Пред­на­црт бу­ду­ћег гра­ђан­ског за­ко­ни­ка има и низ дру­гих но­ви­на ка­да је реч о про­у­зро­ко­ва­њу и на­кна­ди ште­те. Осим што про­ши­ру­је по­јам ште­те и на сва­ку по­вре­ду пра­ва лич­но­сти и људ­ског до­сто­јан­ства, бу­ду­ћи ГЗ пред­ви­ђа и зах­тев да се укло­ни опа­сност од ште­те и зах­тев да се пре­ста­не с по­вре­дом пра­ва лич­но­сти.

Уво­ди и од­го­вор­ност за ште­ту у слу­ча­је­ви­ма те­ро­ри­стич­ких ака­та и јав­них ма­ни­фе­ста­ци­ја, а пре­ци­зи­ра и од­го­вор­ност у слу­ча­је­ви­ма ка­да је ште­та на­не­та опа­сном де­лат­но­шћу.

Извор: сајт Политике