Novine u okviru izmena i dopuna Zakona o energetici

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je u sredu, 27. 11. 2024. godine Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici („Izmene“) kojim se, u skladu sa obavezama iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i odluke Ministarskog saveta 2022/03/MC-EnC, regulatorni okvir u oblasti energetike usaglašava sa regulativom Evropske unije uz istovremeno postizanje veće energetske sigurnosti i podsticanje dalje tranzicije na obnovljive izvore energije.

Najveću pažnju javnosti privuklo je ukidanje moratorijuma na korišćenje nuklearne energije u Republici Srbiji uvedeno još za vreme SFRJ, a nakon tragedije u Černobilju. Izmene predviđaju usvajanje programa razvoja mirnodopske primene nuklearne energije, koji će se realizovati u tri faze.

Od velikog značaja su i odredbe o nominovanom operatoru tržišta električne energije koje će omogućiti da u dogledno vreme dođe do spajanja organizovanih tržišta električne energije u Republici Srbiji sa jedinstvenim evropskim organizovanim tržištima električne energije.

Iako Republika Srbija od 2021. godine ima poseban zakon koji se bavi korišćenjem obnovljivih izvora energije, dobar deo Izmena direktno utiče na dalji razvoj projekata obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji. U nastavku sledi pregled najvažnijih instituta koji su od značaja za sektor OIE.

Izmene unose novine u pogledu uslova koji se moraju ispuniti za izdavanje energetske dozvole. Najvažnije, novi uslov za izdavanje energetske dozvole je ispunjene ciljeva utvrđenih Strategijom razvoja energetike kao i ciljeva utvrđenih Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom.

Pored toga, uveden je i uslov u pogledu mogućnosti izgradnje na eksploatacionom polju, kao i uslov koji se odnosi na procenu postojanja alternativnih rešenja izgradnji novih objekata za proizvodnju električne energije, kao što su rešenja za upravljanje potrošnjom ili izgradnju objekata za skladištenje električne energije.

Pravi efekat Izmena u ovom delu biće moguće proceniti tek nakon izmena podzakonskih akata (konkretno, Pravilnika o energetskoj dozvoli) kojima će biti preciznije utvrđeni kriterijumi koji će se koristiti za ocenu ispunjenosti ovih novih uslova.

– Nadamo se da njihovo uvođenje neće ugroziti dalji razvoj projekata obnovljivih izvora energije, naročito imajući u vidu da se energetska dozvola izdaje tek u kasnijoj fazi razvoja projekata, nakon što su već učinjena značajna ulaganja u pripremu planske i projektno-tehničke dokumentacije, obezbeđivanje ugovora o priključenju i rešavanje imovinsko-pravnih pitanja – navode OIE Srbija i BDK Advokati.

Uvedeni su koncept redispečinga i osnovna pravila redispečinga, koja su u velikoj meri usaglašena sa EU regulativom. Redispečing je mera koju aktiviraju operatori prenosnog ili distributivnog sistema promenom proizvodnog obrasca, obrasca potrošnje ili oboje, kako bi se promenili fizički tokovi u elektroenergetskom sistemu i smanjilo fizičko zagušenje ili se na neki drugi način garantovala sigurnost sistema.

Redispečing se načelno zasniva na tržišnim principima, odnosno na objektivnim, transparentnim i nediskriminatornim kriterijumima, dok se izuzetno može vršiti i redispečing koji nije zasnovan na tržišnim principima. Naročito je bitno što su pravila redispečinga koji se ne vrši na tržišnim principima u saglasnosti sa EU regulativom i što dodatno štite elektrane proizvođača iz obnovljivih izvora energije, kao i proizvodne objekte krajnjih kupaca koji proizvode električnu energiju isključivo za sopstvene potrebe iz OIE (zero-injection).

Izmenama su stvoreni uslovi za otvaranje tržišta pomoćnih usluga u Republici Srbiji, odnosno usluga potrebnih za rad prenosnog ili distributivnog sistema koje obuhvataju pomoćne usluge za potrebe balansiranja i nefrekventne pomoćne usluge.

Zajednička stvar svim ovim uslugama, koja je neophodna kako bi se tržište pomoćnih usluga razvilo, jeste da njihova nabavka načelno bude sprovedena u skladu sa transparentnim, nediskriminatornim i tržišno zasnovanim procedurama, što je prema trenutnom zakonskom rešenju odgovornost operatora sistema.

Operateri sistema su dužni da omoguće svim učesnicima na tržištu električne energije koji su u mogućnosti da pruže pomoćne usluge i usluge fleksibilnosti da to i čine, uključujući učesnike na tržištu koji nude energiju iz obnovljivih izvora, učesnike na tržištu angažovane u upravljanju potrošnjom, skladištare električne energije i agregatore, kao i aktivne kupce. Ova pitanja će biti detaljnije regulisana podzakonskim aktima, naročito Pravilima o radu prenosnog i distributivnog sistema.

Ova energetska delatnost je definisana kao odlaganje konačne upotrebe električne energije do određenog trenutka nakon proizvodnje, ili pretvaranje električne energije u oblik energije koji se može skladištiti, skladištenje takve energije i naknadno pretvaranje te energije u električnu energiju ili njena upotreba u obliku drugog energenta.

Za ovu energetsku delatnost će ubuduće biti potrebna licenca. S druge strane, Izmenama je eksplicitno navedeno da energetska dozvola nije potrebna za izgradnju energetskih objekata za skladištenje električne energije, što je ranije bilo sporno i podložno tumačenju.

Iako član zakona koji direktno reguliše skladištenje električne energije nije menjan, uveden je nov član koji reguliše pitanje vlasništva nad objektima za skladištenje električne energije, i koji načelno zabranjuje operatorima sistema električne energije da poseduju, razvijaju ili upravljaju objektima za skladištenje električne energije.

Iako agregacija nije u potpunosti nov pojam u regulatornom okviru Republike Srbije, Izmenama se detaljnije uređuju neka pitanja od značaja za operacionalizaciju ovog instituta. Agregiranje je uvedeno kao nova energetska delatnost, za čije obavljanje će biti potrebna licenca.

Ugovor o agregiranju uveden je u regulatorni okvir i prepoznato je pravo krajnjih kupaca da zaključe ugovore o agregiranju sa agregatorom nezavisno od postojećeg ugovora o snabdevanju električnom energijom, za šta neće biti potrebna saglasnost snabdevača. Samim tim, agregatori su navedeni uz snabdevače u većini odredaba zakona koje regulišu njihova prava i obaveze, kao i odnos sa krajnjim kupcima.

Krajnji kupci koji imaju mogućnost pružanja usluge upravljanja potrošnjom imaju pravo da kao učesnici na tržištu električne energije ili putem agregiranja ravnopravno učestvuju na odgovarajućim tržištima električne energije (bilateralno, balansno, organizovano, tržište prenosnih kapaciteta između zona trgovanja, tržište pomoćnih usluga), kao i u pogledu vremena trgovanja na terminskom tržištu električne energije, tržištu za dan unapred i unutardnevnom tržištu.

Očekuje se da će ovaj koncept i dodatne mogućnosti koje uvode Izmene u vezi sa agregiranjem biti detaljnije razrađene donošenjem relevantnih podzakonskih akata.

Prelazne odredbe propisuju nekoliko specifičnih pravila i rokova koji se primenjuju na projekte u kojima je započet postupak priključenja u skladu sa prethodnim regulatornim okvirom, tj. pre Izmena.

Shodno tome, odobrenja za priključenje izdata pre dana stupanja na snagu Izmena mogu se produžiti jednom za dve godine, ali omogućeno je i dodatno produženje do izdavanja akta o trajnom priključenju ako se u roku važenja odobrenja za priključenje pribavi odobrenje za privremeno priključenje objekta za koji je odobren probni rad.

Projekti za koje je podnet zahtev za izradu studije priključenja pre 30. aprila 2021. godine, ali do datuma stupanja na snagu Izmena nisu pribavili odobrenje za priključenje, dužni su da ga pribave u roku od tri godine od stupanja Izmena na snagu. Nakon toga, odobrenje važi tri godine i može se jednom produžiti na maksimalno dve godine, pod uslovom da nosilac odobrenja pre isteka dobije potvrdu o završetku temelja objekta koji treba da bude priključen.

Projekti koji su na prvoj aukciji stekli pravo na tržišnu premiju nisu podložni ovim ograničenjima perioda važenja.

Koncept aktivnog kupca novina je u regulatornom okviru Republike Srbije i rezultat je implementacije rešenja iz EU Direktive 2019/944. Aktivni kupac je krajnji kupac (ili grupa krajnjih kupaca) koji u okviru svog objekta proizvodi električnu energiju i zatim tu električnu energiju koristi ili skladišti, ili je prodaje na tržištu ili učestvuje u uslugama fleksibilnosti ili merama energetske efikasnosti. Aktivni kupci će imati obavezu registracije kod operatora distributivnog sistema kako bi stekli ovaj status.

Postoji i mogućnost udruživanja više aktivnih kupaca kako bi se povećala efikasnost, odnosno objedinjavanja više udaljenih mesta potrošnje i proizvodnje kroz model agregacije u jedinstveni sistem, a aktivni kupci takođe mogu koristiti sopstvenu proizvodnju isključivo za svoje potrebe.

Izmene uvode i koncept energetske zajednice građana, čiji članovi imaju prava i obaveze kao krajnji kupci električne energije, a u pogledu električne energije koje sami proizvedu, imaju prava i obaveze kao aktivni kupci, u skladu sa zakonom.

Izmene stavljaju van snage član 46. Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, odnosno uklanjaju uslov da proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora moraju imati licencu za snabdevanje električnom energijom kako bi zaključivali ovu vrstu ugovora sa krajnjim kupcima. Umesto posedovanja licence za snabdevanje, u ovakvim aranžmanima neophodno je uključiti i snabdevača električne energije kao stranu koja posreduje između proizvođača-prodavca i krajnjeg kupca. Uloga snabdevača kao posrednika nije pojašnjenja u Izmenama ali je jasno da snabdevač u takvom aranžmanu preuzima obavezu da isporuči nedostajuće količine električne energije krajnjem kupcu.

U cilju zaštite od rizika promene cene električne energije na tržištu, krajnji kupac i proizvođač mogu da zaključe finansijski ugovor bez fizičke isporuke.