Јавно објављивање имена најуреднијих пореских платиша на порталу Пореске управе, такозване „беле листе“, које је предвиђено изменама Закона о пореском поступку и администрацији, могло би да угрози заштиту података о личности, због чега, без сагласности пореских обвезника, овакви подаци не би требало да се објављују на сајту Управе, оцењују у Привредној комори Србије.
Невена Ракић, руководилац сектора за привредна питања ПКС, у изјави Тањугу истиче да је новим Нацртом закона о пореском поступку предвиђена обавеза Пореске управе да једном годишње, поред такозване „црне листе“, на којој су порески обвезници који нередовно извршавају своје обавезе, објављује и „белу листу“ са именима најбољих платиша.
„Нацртом закона предвиђена је и измена члана 131 Закона о пореском поступку и пореској администрацији, која предвиђа да порески инспектор у теренској контроли, уколико први пут код пореског обвезника установи извесне неправилности у раду, може да изрекне меру забране рада до 15 дана“, наводи Ракић.
Уколико се неправилност утврди и други пут, изриче се забрана рада од 90 дана, а уколико се утврди и трећи пут, онда је забрана до годину дана.
„То су мере које законодавац предвиђа у циљу сузбијања сиве економије, на чему се ради већ дужи низ година“, истиче Ракић.
Додаје и да овај Нацрт закона предвиђа могућност електронске комуникације Пореске управе са пореским обвезницима путем слања подсетника о потреби измиривања дуговања преко СМС-а или мејла, што ће се односити само на нискоризичне пореске обвезнике и на оне који су врло ретко у евиденцијама Управе.
„Измене Закона предвиђају ново уређење функција Пореске управе, што у првом реду значи да ће Управа бити фокусирана на пружање услуга пореским обвезницима, на вршење контроле, али и радње у циљу откривања кривичних дела“, изјавила је Ракић.
Порески саветник Милан Трбојевић сматра да је могућност грејс периода за плаћање пореза и доприноса до 12 месеци свакако једна од највећих и најбољих новина предвиђених изменама Закона, и указује и на измену предмета и средстава принудне наплате тако што ће она бити могућа и из штедних улога.
То би, како каже, требало да буде могуће код предузетника јер он одговара својом имовином, што је већ и сада могуће, будући да то раде извршитељи кроз одређени судски поступак.
„Сада се то преноси на Пореску управу како би то она могла одмах да уради“, каже он, уз претпоставку да ће се, ако не буде могла да се изврши принудна наплата са рачуна предузетничке радње, ићи на штедне улоге или личне рачуне грађана.
Изменама Закона се, како наводи, јасније дефинишу неке ствари у односу на претходни закон.
„Има доста ствари које су исте, које су се већ примењивале, а сада се само тачније дефинишу, а вероватно ће се и стриктније спроводити“, сматра Трбојевић.
Извор: сајт РТВ