Сходно Закону о државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник РС“, број 43/01, 101/07 и 92/11, у даљем тексту: Закон), у децембру 2015. године и јануару 2016. године празнују се следећи државни и верски празници:
– 25. децембар – први дан Божића за католике и припаднике других хришћанских заједница (који пада у петак);
– 1. и 2. јануар, дани државног празника Нова година (који падају у петак и суботу);
– 7. јануар, верски празник на први дан православног Божића за вернике православне вероисповести (који пада у четвртак);
– 27. јануар (среда) – Свети Сава – Дан духовности – празнује се радно.
– први дан крсне славе, који празнују запослени православне вероисповести.
Имајући у виду да ове године други дан празника Нова година (2. јануар) пада у суботу када је за запослене који имају петодневну раду недељу нерадан дан, треба подсетити да се у смислу Закона, празновање помера на наредни радни дан само у случају када један од датума празника падне у недељу која је дан недељног одмора, а не и када празник падне у суботу која је због распореда радног времена код послодавца нерадан дан. Односно, пошто ове године Празник рада пада у петак и суботу и празнује се у те дане, празник се не помера на први наредни радни дан.
Право на одсуство с рада на дан празника Нова година
Према члану 114. Закона о раду, за одсуство у дане празника, запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду. Просечна зарада као основ за обрачун накнаде зараде утврђује се тако што се сабере укупно исплаћен износ зарада за часове рада у претходних 12 месеци и добијени збир се подели збиром остварених ефективних сати рада у претходних 12 месеци. Подсећамо да исплаћене накнаде зараде (за плаћена одсуства, годишњи одмор, боловања и др.) као ни сати одсуствовања с рада за које је исплаћена накнада, не улазе у збир ових зарада. У просечну зараду за претходних 12 месеци, која служи као основ за обрачун накнаде зараде запосленом за одсуство на дане празника, рачунају се сва примања у складу са законом која чине зараду, а која су запосленом исплаћена у тих 12 месеци (основна зарада, радни учинак, бонуси и награде, топли оброк, регрес, теренски додатак, додатак за одвојени живот, увећања за „минули рад“, рад на празник, рад ноћу, прековремени рад и друга увећања која су запосленом исплаћена).
Накнада зараде остварује се за предстојећи празник Нова година на следећи начин:
1) У случају петодневне радне недеље, односно ако запослени раде од понедељка до петка, када су субота и недеља дани недељног одмора – запослени има у јануару право на накнаду зараде само за један дан, за петак 1. јануар док за 2. јануар (субота) нема;
2) У случају шестодневне радне недеље, односно ако запослени раде од понедељка до суботе, а недеља је дан недељног одмора – запослени имају у јануару право на накнаду зараде за два дана празника, односно и за 1. и за 2. јануар (петак и субота);
3) ако запослени ради у сменама или турнусу, накнаду зараде за одсуствовање у дане празника, такође остварује само за дане који су према распореду радног времена његови радни дани, па су могући следећи случајеви:
– за петодневну радну недељу, ако дани недељног одмора падају 1. и 2. јануара – у петак и суботу (радни дани су од недеље до четвртка), нема право на накнаду зараде ни за један од ових дана нити има право на померање празновања на недељу (3. јануар) која је његов наредни радни дан;
– за шестодневну радну недељу, ако дан недељног одмора пада 1. јануара (у петак), а радни дани су 2. и 3. јануар (субота и недеља), има право на накнаду зараде само за 2. јануар, када је дан празника и истовремено његов радни дан.
Према томе, запосленом припада накнада зараде за дане празника који су пали у његове радне дане, а не припада му за дане који су, према његовом недељном распореду радног времена, нерадни дани (дани недељног одмора).
Значи, за запослене, за које је радно време распоређено на другачији начин, уколико дани недељног одмора не падају у дане Нове године, већ у неке друге дане у току недеље, нпр. у уторак и среду, а запослени одсуствује у дане Нове године, тај запослени има право на накнаду зараде за оба дана новогодишњих празника (за петак и суботу), пошто су то према распореду радног времена његови радни дани за које би, да је радио, остварио зараду.
У посебним ситуацијама:
1) Ако запослени није остварио зараду у претходних 12 месеци, зато што зарада није исплаћивана због поремећаја у пословању, елементи за накнаду зараде запосленом могу се наћи у његовом месечном обрачуну који је доставио послодавац. Наиме, према члану 121. Закона о раду, послодавац је дужан да запосленом достави обрачун и за месец за који није извршио исплату зараде. Из тог обрачуна могу се видети елементи зараде и часови рада, па се може израчунати просечна зарада по сату у претходних 12 месеци. Дакле, обрачун се изводи по сату за претходних 12 месеци као да је зарада исплаћивана;
2) За случај када запослени није у претходних 12 месеци уопште имао зараду јер је први пут засновао радни однос или је новозапослени (дошао од другог послодавца), основица за обрачун накнаде зараде је његова уговорена основна зарада;
3) За запосленог који је у претходних 12 месеци примао накнаду зараде (дуготрајно боловање, породиљско, неплаћено одсуство и сл.) обрачун накнаде зараде за новогодишње празнике се врши на основицу коју чини уговорена основна зарада (по сату) увећана за „минули рад“.
Запослени у јавном сектору, за одсуство на дане празника, 1. јануара а евентуално и 2. јануара (ако је то њихов редован радни дан) остварују право на накнаду зараде према следећем:
1) Државни службеници и намештеници остварују накнаду зараде у складу са Законом о платама државних службеника и намештеника („Сл. гласник Р“ бр. 62/06, 63/06 – испр., 115/06 – испр., 101/07, 99/10, 108/13 и 99/14). Овај закон у члану 32. прописује да државни службеник и намештеник који није радио на дан празника који је по закону нерадан дан, има право на накнаду зараде у висини зараде као да је радио. Према томе, државном службенику и намештенику, који одсуствује на дан празника, исплаћује се накнада зараде у истом износу као и зарада коју би остварио да је радио у те дане.
2) Запослени у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе остварују накнаду зараде на дан празника у складу са Законом о радним односима у државним органима („Сл. гласник РС“, бр. 48/91, 66/91, 44/98 – др. закон, 49/99 – др. закон, 34/01 – др. закон, 39/02, 49/2005 – Одлука УСРС, 79/2005 – др. закон, 81/2005 – испр. др. закона, 83/2005 – испр. др. закона и 23/2013 – Одлука УС). При томе, чланом 37. став 3. овог закона прописано је да се зарада прима и за дане празника за које је предвиђено да се не раде. То значи да запослени у овим органима и организацијама за време одсуствовања с рада у дане празника не примају накнаду зараде већ зараду у висини коју би остварили да раде у месецу у коме одсуствују с рада по овом основу.
3) Запослени у јавним службама (здравство, школство и сл.), агенцијама, установама и код других корисника јавних средстава, остварују накнаду зараде за одсуствовање на дан празника у складу са општим прописима о раду, дакле у складу са чланом 114. Закона о раду.
4) Зараде запослених у јавним предузећима утврђују се Програмом пословања а обрачун накнаде зараде се обавља у складу са Законом о раду.
Посебан случај остваривања накнаде зараде за празник остварују запослени који раде у турнусу, па за њих важе следећи принципи:
1) ако су 1. или 2. јануар дани који су за запослене који раде у турнусу слободни по основу прерасподеле радног времена, запослени нема право на накнаду зараде за те дане, јер су за те дане на основу прерасподеле примили зараду (аналогно слободној суботи за запослене који имају петодневну радну недељу – субота је за њих плаћена током рада у пет радних дана у недељи);
2) уколико су 1. или 2. јануар за запослене који раде у турнусу или у сменама – дани седмичног одмора, запослени, такође, немају право на накнаду зараде (аналогно недељи за запослене који не раде у турнусу или у сменама); за дан седмичног одмора запосленима не припада зарада, па самим тим ни накнада зараде.
Према томе, запосленом који ради у сменама или у турнусу не припада накнада зараде за дане који су нерадни дани према његовом распореду радног времена, а представљају дане празника. Према мишљењу Министарства за рад и запошљавање број 120-02-75/97, када су дани државног празника истовремено и дани недељног одмора, запослени не остварује право на накнаду зараде, јер су ови дани плаћени кроз 40-часовну радну недељу. Ако је, међутим, за овог запосленог 1. или 2. јануар радни дан, он може да одсуствује са посла као и остали запослени, с правом на накнаду зараде.
Можемо закључити да запосленом припада накнада зараде за дане који су, у ствари, његови радни дани, а не припада му за дане који су нерадни дани према његовом недељном распореду радног времена. Наиме, запосленом коме је распоред радног времена извршен на пет радних дана у недељи (од понедељка до петка), за 1. јануар му припада накнада зараде за тај дан, пошто је то његов редован радни дан. Другом запосленом који ради у турнусу и коме су 1. или 2. јануар дани недељног одмора, за те дане му не припада накнада зараде, јер по распореду рада то није његов радни дан.
Увећање зараде за рад на празник
Рад на празник и увећање зараде по том основу имаће запослени који раде на дан празника 1. и (или) 2. јануара. Ово увећање за 1. јануар остварују запослени који раде у петодневном распореду радног времена, а за 1. и 2. јануар запослени који раде у шестодневном распореду радног времена. Према члану 118. Закона о раду:
1) запослени има право на увећану зараду за рад на дан празника који је нерадни дан – најмање 110% од основице;
2) основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена у складу са законом, општим актом и уговором о раду.
Рецимо, када запослени коме је распоредом радног времена утврђена радна недеља у трајању од пет радних дана мора да ради на дан државног празника, односно на дан који би и иначе био његов радни дан према распореду радног времена, тада овај запослени остварује:
1) зараду за рад на празник, према мерилима расподеле код послодавца и сопственом радном учинку;
2) увећање зараде за рад на дан државног празника;
3) остале додатке на зараду (минули рад, топли оброк, теренски додатак и сл.), како их је послодавац предвидео својим актом.
Обрачун увећања зараде за рад на један дан празника, са процентом увећања од 110%, може изгледати као у наредној табели:
|
1. Основна зарада радног места (бруто) |
33.600 дин. |
|
2. Основна зарада по часу рада (за 168 час. у јануару) |
200 дин. по часу |
|
3. Основна зарада за осам часова рада на празник (8 x 200) |
1.600 дин. |
|
4. Радни учинак на дан празника: – проценат – износ учинка (1.600 x 10%) |
10% 160 дин. |
|
5. Увећање зараде за рад на празник: – проценат – износ увећања (1.600 x 110%) |
110% 1.760 дин. |
|
Укупно примање за рад на дан празника (1.600 + 160 + 1.760) |
3.520 дин. |
Према томе, запослени за рад на дан државног празника остварује зараду према резултатима рада тог дана и увећање зараде по стопи од 110%, која се примењује на износ основне зараде.
У посебном случају, ако је морао да ради на дан државног празника дуже од осам часова, или је морао да ради у суботу 2. јануара, запослени у петодневном распореду радног времена остварује не само увећање зараде за рад на празник, већ и увећање зараде за прековремени рад. Увећања се обрачунавају тако што се саберу проценти предвиђени актом послодавца за њихову исплату. Наиме, ако су се истовремено стекли услови за обрачун више увећања зараде, проценат увећања не може бити нижи од збира процената увећања по сваком од основа. Кумулативно увећање зараде за рад на празник и за прековремени рад биће обрачунато, на пример, запосленом коме је дан његовог недељног одмора 1. јануар, а он на тај дан мора да ради. У овом случају осам часова рада на празник исказује се и као рад на празник и као прековремени рад, па пошто се у овом случају подударају часови рада на празник и часови прековременог рада, за осам часова запосленом се обезбеђује кумулативно увећање од 136% (110 + 26, у складу са Законом о раду). Ови проценти се примењују на износ основне зараде. За рад на дан празника запосленом ће се исплатити дневни износ топлог оброка, при чему овај запослени остварује један дан више рада од осталих запослених, па тиме и за толико већи топли оброк од осталих запослених.
У посебном случају, када запослени ради оба дана свог недељног одмора (код петодневне радне недеље), поред увећања зараде за рад на дане празника (најмање 110%), за оба дана недељног одмора, има право на увећање зараде за прековремени рад (најмање 26%) за један дан недељног одмора, а за други дан недељног одмора има право на један слободан дан (сходно члану 67. став 5. Закона о раду), који ће користити следеће недеље.
Исто тако, када запослени ради на дан свог недељног одмора (код шестодневне радне недеље), поред увећања зараде за рад на дане празника (најмање 110%), има право и на један слободан дан који ће користити следеће недеље.
Право на одсуство и исплате за време верског празника
У претходном тексту изнели смо карактеристике права запослених за време дана државног празника. Као што смо на почетку напоменули, у овом периоду присутни су и дани верских празника – Божића и крсне славе – па ћемо у вези с њима такође дати неколико напомена.
Чланом 2. Закона утврђено је да се у Републици Србији празнује верски празник први дан Божића (7. јануар). У овај дан не раде државни и други органи, предузећа и други облици организовања за обављање делатности или услуга, осим уколико би због прекида обављања делатности, односно услуга настале штетне последице за грађане и државу, односно ако природа делатности и технологија процеса рада захтева непрекидан рад, у којим случајевима се мора обезбедити непрекидно обављање делатности, односно услуга и у дан празника. Према томе, дан Божића, 7. јануар (четвртак), нерадан је за све запослене, без обзира на верску припадност, и он је за све запослене утврђен као нерадни дани. Сви запослени, на овај дан имају право да одсуствују са посла, уз право на накнаду зараде, односно сви запослени којима је уторак 7. јануар редован радни дан, по њиховом распореду рада. За запослене којима је 7. јануар дан одмора, на тај дан немају право на накнаду зараде.
На дан 25. децембра (петак), који је дан верског празника за католике и припаднике других хришћанских верских заједница, имају право одсуства с рада запослени припадници само тих верских заједница. У овом случају, пошто празник пада у петак, запослени којима је ово верски празник имају право да одсуствују са посла уз право на накнаду зараде.
За коришћење слободног дана по основу верског празника крсне славе, запослени је дужан да о томе обавести послодавца. У том случају послодавац не може да ускрати запосленом право на одсуство у дан његовог верског празника, осим ако је присуство запосленог неопходно због организације и технологије рада. Ако, међутим, запослени својом вољом ради на дан свог верског празника, неће му се за тај рад исплатити увећање зараде.
Посебан случај остваривања накнаде зараде за верски празник остварује се код запослених који раде у турнусу, па за њих важе следећи принципи:
а) Ако је 7. јануар (или 25. децембар) пао у дан који је за запослене који раде у турнусу слободан по основу прерасподеле радног времена, запослени нема право на накнаду зараде за те дане, с обзиром да је за те дане на основу прерасподеле примио зараду (аналогно слободној суботи за запослене који имају петодневну радну недељу – субота је за њих плаћена током рада у пет радних дана у недељи);
б) Ако је 7. јануар (или 25. децембар) пао у дан који је за запослене који раде у турнусу или у сменама дан седмичног одмора, запослени такође нема право на накнаду зараде, аналогно недељи за оне запослене који не раде у турнусу или у сменама. За дан седмичног одмора запосленом не припада зарада па самим тим ни накнада зараде.
У вези с предстојећим данима празника дајемо и следеће напомене:
1) Уколико у време коришћења годишњег одмора „падне“ и државни или верски празник, годишњи одмор се продужава за дане празника. Изузетно, ако дан верског празника падне у суботу – тада се годишњи одмор не продужава, јер, сходно ставу 1. члана 70. Закона о раду, при утврђивању дужине годишњег одмора радна недеља се рачуна као пет радних дана.
2) Сходно члану 67. став 1. Закона о раду, послодавац мора да запосленом обезбеди недељни одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно. Послодавац који због потребе посла, донесе одлуку да запослени, чији је распоред радног времена такав да 5 дана ради а 2 дана су дани његовог недељног одмора, ради у оба дана свог недељног одмора, би по правилу требао запосленом да у току наредне недеље обезбеди два слободна дана. Ако, међутим, послодавац не може овом запосленом да обезбеди 2 слободна дана, мора обавезно да му обезбеди најмање 1 слободан дан (24 часа) а рад на други дан, у том случају има карактер прековременог рада.